Данашњи „Блиц“ пренео је изјаву самопроглашеног бискупа херцеговачког Григорија, иначе компањона овог листа у прљавим кампањама усмереним на рушење Српске Цркве, насловивши је „Срби из Босне најбољи Срби“. Ирационално је упуштати се у кометарисање наведеног бискуповог тврђења, јер само Бог зна ко је и колико добар. Међутим, неопростиво би било оставити без коментара следећи његов исказ: „Ми се не одричемо ни Босне ни Херцеговине, ни Семберије ни Крајине, ни Романије ни Озрена, а српства и православља ни за живу главу. Мислим да сви у Србији који нешто знају - знају о чему говорим“.

И ћорава кока кљуцне по неко зрно, каже наш народ, па тако и  херцеговачки бискуп каже понешто истинито. Јер јесте истина да сви Срби у Србији, али и они у Босни, „који нешто знају“ – знају о чему Григорије говори. Знају да је Григорије обичан лакрдијаш и глумац, који, осим што глуми фудбалера, кошаркаша, боксера и манекена, повремено глумата и патриоту и борца за Православље.

Истина је да је господин бискуп, у време док је био владика, негде до 2003, био на „националистичким“ позицијама, и причао у духу Српства, а „Видослов“ је, између осталог, објављивао његове текстове о усташким злочинима и неделима СФОР-а, окупационих снага НАТО-а у Босни. Владика Григорије је 2004. године устао у одбрану свештеника Јеремије Старовлаха и његовог сина Александра, кога су пред Васкрс те године тешко, скоро на смрт, претукли СФОР-овци, тражећи, тобож, Караџића на Палама. Тада је напао Педија Ешдауна, представника „међународне заједнице“ у Босни. Тада је грмео: „Нека нам кажу отворено шта хоће - хоће да нас убијају, хоће да нас понижавају, или нешто друго - али нека престану са својим лицемјерјем. Двије ствари Срби никад неће прихватити – да буду издајници и да буду лицемјери“ (у међувремену се, очито, "преумио").

 Године 2005, Григорије је, са јеромонахом (сад владиком) Иринејем Добријевићем ишао у Америку.  У делегацији су били и Богољуб Шијаковић и владика Теодосије (Шибалић). Како су се вратили из САД, Григорије је позвао Радована Караџића  и  Ратка Младића да се предају Хагу („Предајте се, сиједе главе“, говорио је), и почео нову причу.

Спојио се са „евроатлантским снагама“, постао бизнисмен, са неким спортистима засадио винограде који му доносе огромне приходе, почео да живи као припадник џет сета.

А онда је отишао у дубровачку катедралу, учествовао у „мoлитвеној осмини за јединство кршћана“ са локалним хрватским бискупом и молио за опроштај присутно папино стадо. У чије ли име? И за чији рачун? Тако је овај велики „патриота“ и "борац за Православље" упутио јадно и бедно извињење у дуборовачкој катедрали, у том „дивном“ Дубровнику, пред тим „дивним“ народом који Србе и православне хришћане уопште „воли“ највише на свету. Одједном је Григорије заборавио ратове деведесетих, заборавио је Јасеновац, заборавио је и филм „Окупација Дубровника у 26 слика“ Лордана Зафрановића, који је рађен по истинитом догађају, кад се „дивни“ усташки Дубровник, са свом Херцеговином, претворио у кланицу за Србе („У Имотском клаоница била, много Срба Неретва носила“, пева хрватски екумениста Томпсон). Зато је Григорија поздравио надбискуп Хочевар („Прес“, 21. јануар 2012.): „Без праштања нема помирења, суживота, нити јединства, и зато Григоријев став треба поздравити“. Зато га је поздравио и пропагатор уније с Римом, Живица Туцић, који је поводом Григоријевог извињења изјавио: „Шта год да је рекао, није погрешио“.

Потом је Григорије одлучио да више не буде владика и изјавио да је он бискуп. И то где? У славној земљи српској, у Захумљу свештеноме, у дедовини Светог Саве, у постојбини Светог Василија Острошког, слава му и милост, где су Срби, на Требишњици, први пут крштавани, у земљи која је, због бискупа и фратара и њихове лажне, камом наметане вере, српском крвљу натопљена.

Свакојака је чуда Григорије до сада радио – служио Литургију по новом, уклањао иконе и иконостасе, рушио црквени поредак, шишао се, подбријавао, правио се да је писац бестселера (а користио тзв. „ghost writers“, или, простонародно, плаћао људе да уобличавају његове небулозе, попут „Приче о старом краљу“), носио најскупље ципеле које му је поклањао Дејан Бодирога, бавио се бизнисом и остављао људе без посла, летео хеликоптерима изнад Босне, додворавао се Хрватима (ево, сваки час га посећују хрватски политичари, попут Ива Јосиповића), узимао чартер летове за Ноу Камп да гледа Барселону, кандидовао се за патријарха српског (самог себе, наравно), писао писма са списковима за „ликвидацију“ неподобних епископа, гонио владику Артемија, водио кампању у „Блицу“ против владике Никанора, а сад је главни гонитељ владике Василија Качавенде. Све му то није било довољно, него се  хвалио да је БИСКУП, У СВЕТОЈ ЗЕМЉИ ХЕРЦЕГОВАЧКОЈ, И ДА ЈЕ ПРВИ СРПСКИ ЕПИСКОП КОЈИ ЈЕ УЧЕСТВОВАО У ЗАЈЕДНИЧКОЈ МОЛИТВИ С ЛАТИНИМА.

Зато, поштовани читаоци, када чујете умилне и патриотске изјаве самопроглашеног бискупа Григорија, сетите се Његошевих речи: „И посад му не бих вјеровао, млијеко је да ријече бијело“; и: "Латини су старе варалице".

Уредништво

+++

ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: СРБИ ИЗ БОСНЕ СУ НАЈБОЉИ СРБИ

Владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије изјавио је да су Срби из Босне и Херцеговине показали да су најбољи Срби који живе на просторима бивше Југославије у погледу очувања идентитета и верског и националног, али и у погледу спремности да се боре за своје постојање.

- То су тако очигледне чињенице, јер видимо, нажалост, у какву ситуацију су доведена наша браћа Срби у Црној Гори, на Косову и Метохији… - рекао је владика, одговарајући на питање агенције Срна о изјави председника Србије Томислава Николића да су за њега Срби из Босне и Херцеговине - Босанци.

Владика, наиме, сматра да су Срби у Црној Гори и на Косову и Метохији "скоро у безизлазној ситуацији", да им предстоји тешка борба или како би, како каже, Његош рекао - "преужасна борба за опстанак”.

Он је подсетио да су се, с друге стране, Срби у БиХ изборили да имају свој статус, име и постојање у скоро немогућим околностима, плативши то крвљу.

- Понекад се чини да неким људима није мило што смо стамени и што постојимо такви, какви јесмо, па би хтели да будемо оно што нисмо. Ми се не одричемо ни Босне ни Херцеговине, ни Семберије ни Крајине, ни Романије ни Озрена, а српства и православља ни за живу главу. Мислим да сви у Србији који нешто знају - знају о чему говорим - оценио је владика Григорије, пренели су бањалучки медији.

Упитан о бриселском споразуму Београда и Приштине, владика каже да томе нема ништа да дода поред оног што је о том споразуму рекла СПЦ.

http://www.blic.rs/