Новости истражују - све чешће злоупотребе личних података, као и позајмице здравствених исправа. Чак 300.000 институција има милион база података. Преваре уз јединствени матични број

Број људи којима на кућне адресе долазе опомене да плате рачуне за ствари које никад нису купили, пријаве за утају пореза за фирме за које нису ни чули, или људи које полиција хапси јер је неко починио кривично дело користећи њихова лична документа - све је већи.

Неки су жртве обичне крађе новчаника, у коме су биле лична карта и кредитна картица, а други плаћају цех због злоупотребе личних података из електронских база разних институција. Последњи извештај повереника за заштиту података о личности, показује да у Србији податке скупља и ко треба и ко не треба. Базе се лоше чувају, подаци се користе и у сврхе у које нису прикупљани.

Колике су потенцијалне опасности најбоље говори чињеница да више од 300.000 институција рукују личним подацима грађана, а оне укупно имају милион база података.

- Свакодневно неко тражи јединствен матични број, а он је најопаснија шифра за улазак у различите базе - каже професор Богољуб Милосављевић са београдског Правног факултета Универзитета Унион. - Злоупотреба личних података овде тек почиње да цвета, а електронско умрежавање омогућава да се подаци сваког од нас налазе у неколико база. Ако нису добро заштићене, долази до злоупотреба.

За врсног хакера није тешко да упадне у било коју од ових база и на нечије име, на пример, купи преко интернета било коју робу, који ће други платити. Јер, тешко је доказати да је идентитет украден. Једном преводиоцу из Београда чак трипут се десило да у полицијском притвору проведе по 48 сати, јер је неко на његову украдену личну карту отворио фирму, коју је задужио и код пословних партнера и код порезника.

Осим „позајмљивања“ туђег идентитета ради преваре, то се дешава и из пуке нужде. Како кажу у Удружењу „Праксис“, ово је случај са такозваним правно невидљивима, односно онима који нису уписани у матичне књиге и немају документа, а којих у Србији, према проценама УНХЦР, има око 6.750.

- Ромска популација и интерно расељени с Косова често немају здравствене књижице, јер немају ни ЈМБГ. Болнице понекад траже, а нарочито породилишта, да се плате трошкови лечења или порођаја. Па, како би то избегли, лече се на туђе књижице - каже Јасмина Миковић из „Праксиса“.

Али, ове позајмице туђих папира касније их скупо коштају, јер је компликовано доказати ко је дететова права мајка. Посебан је проблем кад пацијент с туђим документима у болници - премине. То се десило једном дечаку са КиМ, па је дете чија је документа позајмио морало да доказује да је живо како би могло да се школује и остварује друга права.

Упркос закону, поступци за доказивање идентитета трају дуже од пола године.

ПОДАЦИ И ПО РЕСТОРАНИМА

Служба повереника за заштиту података о личности утврдила је прошле године у надзорима у локалним самоуправама, трговинама и ресторанима, телекомуникацијама, банкама, државним органима, да је у 43 случаја било прекомерне обраде података, у 10 су коришћени мимо сврхе у коју су узимани, у девет нису били адекватно заштићени. У 35 случајева подаци су прикупљани без правног основа, у седам су незаконито обрађивани...

http://www.novosti.rs/