Juta Data Center

Пре неколико месеци у пустињи у Јути, у Сједињеним Државама, Национална агенција за безбедност (National Securiti Agenci NSA) је започела изградњу џиновског комплекса који ће већ од септембра 2013. на глобалном нивоу почети да прикупља и обрађује електронску пошту, телефонске разговоре, СМС-ове, новчане трансакције, захтеве и претраживања на Гуглу, коришћене руте путем GPS система, биографије, све личне податке са кућних и преносних рачунара, итд.

 Из америчких безбедносних служби је 'процурело' неколико штурих информација о целом овом пројекту које су још пре годину дана објављене на порталу 'Vired.com'. Количина информација која ће се моћи сачувати скоро да је непојмљива. Поређења ради, 1 терабајт података је могуће сместити у чип величине људског нокта.

Количина података коју жели да прикупи Национална агенција за безбедност је енормна. Бивши челник Google-a, Ерик Шмит, сматра како се сви подаци у историји човечанства до 2003. године могу сместити у приближно 5 ексабајта меморије. Интернетска компанија Cisco наводи да ће глобални промет на интернету од 2010. до 2015. годишње бележити раст од 400%, што ће у на крају износити количину података од 9766 ексабајта.

Пентагон ће реализацијом овог пројекта у реалном времену моћи да обрађује све личне податке, али и оне које добија путем сателита и да их неометано користи, чиме ће практично надзирати интернет на глобалном нивоу. "Juta Data Center" ће имати капацитет који ће се мерити у јотабајтима, што је на милионе ексабајта (Један милион ексабајта одговара једном јотабајту).

На исти начин ће НСА складиштити и обрађивати више јотабајта података о корисницима интернета у целом свету. Дакле, САД ће моћи да ускладиште податке који су на интернету објављивани годинама уназад. Кроз овај пројекат, за који је за сада одобрено 2 милијарде долара, од ​​краја 2013. ће се моћи у дело спровести замисао о тоталној обради свих информација, као што је то најавио George V. Bush. Бивши оперативац НСА-е, Villiam Binnei, сликовито је описао тренутну ситуацију додирујући кажипрст и палац: 'Још нас толико дели од тренутка када ћемо имати кључеве тоталитарне државе...'

У овом пројекту је значајну улогу одиграо и амерички председник и нобеловац Барак Обама, који је у свом другом мандату дао нагласак на тзв. 'Сајбер-безбедност' Сједињених Држава. Након бомбашког напада у Бостону у САД се распламсала полемика око питања шта је важније: сигурност или приватност? Многи су поставили питање: 'Да ли би до напада дошло да је центар у Јути био оперативан?', Што Обаминој администрацији, наравно, у великој мери олакшава посао.

Подаци ће се прикупљати путем НСА глобалне мреже за надзор која је већ оперативна, али ће се у овом случају 'складиштити' и накнадно обрађивати кроз пројекат 'Програм за обрачунске системе високе ефикасности' (HPCS) који је одобрен још 2004. Циљ овог пројекта је да убрза могућност обраде података за хиљаду пута. Нови рачунари 'Патфлоп' који су део тог пројекта, могу обрадити хиљаду милијарди израчунавања у секунди. Као што је својевремено био случај ис тајним пројектом 'Менхетн' (пројекат о развоју нуклеарног наоружања), тако се и овога пута одлучило да програм за ново супер-рачунар у Оак Ридгеу ('Oak Ridge National Laboratori Department of Energi') садржи део који је доступан јавности, а паралелно је на пројекту радила и НСА која је усавршила рачунар за своје потребе о коме се зна онолико колико влада дозволи да се сме знати.

Владин истраживачки тим је успео да произведе тада најбржи рачунар на свету, названо KST-5, који је у то време имао могућност обраде као 1,75 петафлопа. Потенцијал којим располаже нови центар у Јути је неупоредив са оним из 2004. (Између осталог, ове године је и Кина почела са изградњом супер-рачунара са капацитетом 100 петафлопа пр.а.)

Битно је рећи да је крајњи циљ пројекта да у наредних 2-5 година прикупи податке о сваком становнику земљине кугле о ком постоји било какав запис. Једноставним притиском на тастатуру се добија комплетан профил 'тражене особе'. Систем у мање од једног минута произведе око 500 страница информација које, зависно о одабраном профилу, садрже све податке од рођења па до данас. Од сада ће све оцене у школи, све што су о нама написали учитељи, послодавци, сва путовања, итд, бити забележени и архивирани. Потом се може у тренутку дознати све о финансијским трансакцијама, списак пријатеља и познаника (захваљујући друштвеним мрежама), па све о укусима у исхрани и облачењу. Потом постоји профил 'слабости' на ком стоје подаци о нашим 'скривеним' и јавним склоностима које су у супротности с друштвеним нормама понашања. У 'здравственом профилу' стоји све што смо обављали код лекара, у болницама, итд

Интересантно је да су ови подаци већ ускладиштени и на располагању државним агенцијама. Будући да НСА већ поседује велику банку података коју без икаквог проблема може користити кад пожели, поставља се питање која је сврха свега овога? Бивши НСА-ин оперативац, Villiam Binnei, даје одговор и на ово питање:

"Већина података који се односе на стране владе и држављане, кодификовани су на 128 бајтова и мање, и досад још нису декодификовани. Што пре рачунари постигну одређену брзину, која мора и прогресивно расти, биће лакше 'разбити кодове' тих података и тада више ништа неће бити тајна ".

Н.Бабић

            Извор: http://www.advance.hr