Пажња - и држава чита! Америчка тајна служба НСА захваљујући програму ПРИЗМА анализирала је невероватну количину података људи широм света су погођени. Заштитити се од тога није једноставно, и собом носи нове ризике.

"Становништво ни на који начин није било информисано да постоје тако обимна прислушкивања". Стручњак за интернет Холгер Блајх је љут. У разговору за DW уредник часописа за рачунаре Ц'Т износи своју главну критику: "Када знате да нисте анонимни и знате, ко надгледа вашу комуникацију, онда можете и да се понашате у складу с тим."

Али баш то није био случај у случају сада откривеног скандала. Америчка тајна служба анализира једноставно податке корисника, у обиму који је до сада сматран немогућим.

Уздржавање од података

Шта сада корисници могу да учине? Једна стратегија би била да се више не користе странице великих америчких фирми. "Тиме би ризик био смањен. Али поставља се питање, шта био још остало од интернета?" – наглашава Блајх.

То би подразумевало мрежу без Гооглеа, Фацебоока, Yоутубеа, Скyпеа или Апплеа, реч је само о неколико понуда и фирми, које се доводе у везу са програмом америчке Агенције за националну безбедност (НСА) - Призма.

Наставци односно домени ".com" или ".us" не говоре ништа о томе где су сервери фирми на којима се чувају подаци корисника. При том је локација тих великих рачунара одлучујућа за безбедност података. Свака земља има сопствене законе за то, стручњаци сматрају да су подаци најсигурнији на Исланду.

Кристоф Мајнел на Институту у Потсдаму предаје интернет-технологије и системе, упозорава да на Интернету не треба чинити ствари које уопште не разумемо: "Ја на пример немам налог на Фејсбуку, и врло пазим на које мејлове одговарам и које странице посећујем. То се може назвати уздржавањем од података."

Правна ситуација често непозната

У другим земљама владају - и на Интернету - други закони, каже Мајнел: "Ако је реч о иностраној служби, а ја не познајем законе, могу да имам проблеме."

Ту ни САД нису изузетак. Тамо се према странцима сасвим другачије опходи него према Американцима, посебно након терористичких напада. Али и друге земље имају сличне програме за шпијунажу. У Немачкој закон о надзирању телекомуникација омогућава одређеним органима да читају мејлове грађана, каже Холгер Блајх.

"Сваки понуђач мејла, са више од 10.000 корисника, мора да инсталира неку врсту електронског интерфејса за прислушкивање."

Шифровање као замка?

Блајх закључује да се свака комуникација на Интернету може прислушкивати, што укључује и шифровану комуникацију.

Коришћење софтвера, попут програма за шифровање мејлова, ПГП, који је стар колико и сам Интернет, или других техника за анонимно сурфовање на Интернету, могло би да изазове пажњу истражитеља, каже Блајх.

"Када неко упадљиво много користи програме за шифровање, са сигурношћу је сумњивији од оних који то не чине. То су ми потврдили и истражитељи."

Приватна сфера небитна

Али многи људи нису заинтересовани да шифрују своје податке, каже професор Кристоф Мајнел. Многи би апсолутно непажљиво користили своје податке. Њему је такође радије да тајне службе читају његове податке, а не приватна предузећа.

"Тајне службе у демократским државама подлежу парламентарној контроли, зато се од њих мање плашим него од криминалаца или предузећа, који сакупљене податке злоупотребљавају или уновчавају."

За Мајнела је уздржавање од података једини излаз. Ко на Интернет не ставља осетљиве податке, нема шта ни да изгуби.

"Ми штитимо грађанска права и приватну сферу"

Шеф НСА Кит Александар, каже да спорни програми НСА за шпијунажу служе безбедности САД. Захваљујући њима, спречено је на десетине напада, изјавио је у Сенату - и обећао више транспарентности.

Расправа у Америци се не води око тога да ли је у реду да се сакупља толико података о домаћим и иностраним грађанима. Према актуелној анкети "Вашингтон поста", још увек је већина Американаца спремна да ограничи своје личне слободе зарад безбедности земље. Али расправа се води око питања, зашто до сада ништа није било познато о сакупљању података и зашто сенатори и посланици нису ништа знали о тим програмима.

"Сигуран сам да тиме што чинимо, штитимо права америчких грађана и приватну сферу", рекао је Кит Александар. "Проблем је да то што до сада нисмо могли да их објавимо, јер су те информације биле означене као тајне".

Шеф НСА је убеђен да није направљена никаква грешка. Он је поносан на учинак својих запослених. Сакупљени подаци су анализирани само у образложеним случајевима, и већ су помогли да се спречи на десетине терористичких напада, међу њима и напад тројице исламиста на њујоршки метро у септембру 2009.

Александар је више пута поновио да сада жели да се заузме за успостављање транспарентности. У ком виду је то могуће, још увек је нејасно. Многе информације о програмима још увек имају ознаку тајности.

Аутор: Клаус Јансен / Ивана Ивановић / Редакција: Јаков Леон

http://www.dw.de/