Тон и речник владике Григорија сасвим су у складу са тоном и речником бившег епископа Атанасија, кога он назива својим духовним оцем.

А, како пише и говори његов учитељ?

Он је први, најпогрднијим и најпрљавијим речима, напао епископе, свештенике и лаике који су против неблагословених литургијских реформи. Он је напао владике Георгија, Јефрема, Никанора, проту Матеју Матејића итд. Он је владику милешевског Филарета назвао ''шешељевцем'' и ''осионим'', и његов пост, којим се борио против насиља Ђукановићевог режима и кршења његових епископских права, назвао ''штрајком глађу''. А, ево какве је изразе користио у нападу на Удружење грађана ''Законоправило'':

„Мирашевци, псевдозилоти, секташи, еврослинавци, трабанти, комуњаре, медиокритетски менталитети, скоројевићи, конвулзивни "духовници" и њихови суфлери и епигони, духовни слепци који су веру учили по звездама и месечевим менама, новопечени "типичари", зилоти, маловерни смућени и смушени људи окорелих савести, путујући циркузанти, дојучерашњи удбаши који срамоте храм Божији, црни магови, дозлабога срамне пропалице, неупућени и болесни људи са папистичком "непогрешивошћу" који углас певају будибогзна шта и леже по патосу, људи који имају своје надимке, а не знају ни да бекну, велеучени "канонисти", а уствари дилетанти и секташи, мутиводе и цркворушитељи, фамозни и неславни одметници, безаконици, бесавесници, антидуховници, несрећни народоразбијачи, заведени и незнавени богомољци, слични јеретицима, језуитски инквизитори, шпијуни, огавне уходе и жбирови, бескрупулозни лажљивци, клеветници и подметачи, фанатици који праве халабуку и брукају Цркву, хистерични људи неуротичне ускости, искључивости, незнања и бесловесја, инквизиторски, медиокритетски менталитети, штрајкачи, откачени попови...“

Ето тако, пастир ''благосиља'' децу Божију: Носиоце оредена Светог Саве, велике добротворе, жртве комунистичког режима, универзитетске професоре, лекаре, привреднике, занатлије, инжењере, агрономе, ветеринаре, српске сељаке и домаћине, писце, новинаре, песнике, уметнике, свештенике, духовнике...

Зар је онда случајно овакво Григоријево писмо пуно дрскости, самохвалисања и самољубља? Није! Јер, народ каже: ''Какво дрво - такав клин, какав отац – такав син'', и, такође: ''Ивер не пада далеко од кладе''. Уосталом, његов духвни отац је још 2006 године приморавао патријарха Павла да поднесе оставку, чиме се и сам хвалио (''Политика'', 11. новембар 2008.). Док је Патријарх био на ногама, називали су га ''живим свецем'', заклањајући своја беззакоња иза његове благости и доброте. Сад, кад је Сабор СПЦ устао у одбрану установе патријарха, они би да га сместе у неки од манастира (''ради неге''), а, у ствари, да би освојили власт и наставили тамо где су стали (као што је Григоријев други духовни отац, епископ Игњатије Мидић*, сурово протерао старца Тадеја из манастира Витовнице у ''приватни смештај '', где је остао све до смрти; тако исто урадио је и са оцем Јованом Раваничким кога је отерао да умре у далекој Аустралији).

Хвала Богу, на Његовом дару, те ови курјаци не умедоше да се још притаје у јагњећој кожи, него пре времена показаше своје лице, да их народ, у намерама њиховим, препозна.

Ако се не покају и не покажу своју послушност Сабору и Светоотачком Предању – биће најурени тамо где им је место. Да не прљају светиње наше. И да се испуни Свето Писмо: ''Зато ће јести плод од путева својих и наситиће се савета својих. Јер ће луде убити мир њихов а безумне ће поубијати срећа њихова''. (Прич.1;31,32). И: ''Човек неваљао и нитков ходи за злим устима. Свака му је превара у срцу, кује зло свагда, замеће свађу. Зато ће уједанпут доћи погибао његова, за час ће се сатрти и неће бити лека''. (Прич.6,12 - 15).

  З.В.

 _____________

*Народ зна: Од шашавих отаца, луда деца.