header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Злочин на Миљевачком платоу – један од најмонструознијих злочина Хрвата над Србима у РСК
Злочин на Миљевачком платоу – један од најмонструознијих злочина Хрвата над Србима у РСК Штампај Е-пошта
недеља, 23 јун 2013

 Агресија на Миљевачки плато, извршена је 21. јуна 1992. године и то је прва већа агресија војних снага Републике Хрватске на Републику Српску Крајину, након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на подручју РСК.

Резултат агресије је био 40 убијених и измасакрираних милиционера РСК.

Заробљени милиционери су под претњом смрти масакрирали убијене милиционере и бацали их у јаме које су Хрвати затим напунили смећем. Два месеца након масакра снаге УНПРОФОР-а омогућиле су вађење тела српских милиционера и предају српској страни. Колико су тела била измасакрирана најбоље илуструје то што патолози нису могли саставити ни једно тело.

То што се догодило 21. јуна 1992. год. на подручју Миљевачког платоа, требало би да уђе у анале српско-хрватског сукоба као најмонстроузнији злочин над човеком. За припрему акције од стране хрватске војске, кориштена су чак и деца, односно Међународни фестивал детета који је тај дан требао започети у Шибенику. “Веритас” наводи да су хрватски војници снимили злочин на Миљевачком платоу на видеокасети, која се непосредно после догађаја, као својеврсни хорор филм, изнајмљивала по видео клубовима широм Европе.

Том приликом хрватска страна затражила је од српске стране суздржавање од провокација да би то исто јутро безобзирно напала српске положаје. О овом догађају извештај чланица Савета Безбедности генералног секретара Бутрос Бутрос Гали.

Двадесет првог јуна хрватска армија је напала положаје српске територијалне одбране на Миљевачком платоу у близини Дрниша, у ружичастој зони, јужно од сектора Југ и напредовала је неколико километара. Напредовање хрватске армије које се смишљено одвијало под вођством двеју бригада, друго је по реду које се догодило у овој области у току последњег месеца. Оба представљају кршење Сарајевског споразума од 2. јуна 1992. год. Против овог су уложили протест УНПРОФОР и посматрачка мисија ЕЗ који су затражили повлачење хрватске војске на ранију линију сукоба .

Донесена је резолуција СБ под бројем 762, а Хрвати се наравно нису повукли. Тужан епилог овог мучког напада, који се, као што смо видели, одиграо пред очима УНПРОФОР-а је 40 погинулих српских територијалаца, неколицина рањених и заробљених, а једино српско село у тој области Нос Калик, срушено је до темеља и спаљено, један дио становништва побијен, а други интерниран на Првић, а затим Обоњан у Шибенском архипелагу.

По завршетку војничке акције започиње крвави пир хрватских војника – монструма. Они, уместо да тела погинулих врате породицама, наређују малобројним српским заробљеницима, под претњом смрти, да их бацају у крашку јаму у пределу Љут у близини засеока Бачић. Један од преживелих српских бораца сведочи о стравичном ритму злочина и муклом одзвањању људских тела која су се губила у јамској бездани. Након тела, бацани су у јаму пси и мачке да у условима преживљавања доврше посао, а затим смеће. Сведочења спелеолога који су након два месеца вадили остатке људских тела, више су него потресна.

Јаме безданке симбол су затирања човека у најбестијалнијем смислу, а српском народу оне се од стране хрватског народа догађају по други пут у педесет година овог века. Исти акорди смрти одзвањали су и у оближњој Мратовској јами пре педесет и једну годину. То се не сме ни опростити ни заборавити. Али, прича се ни овде не завршава. Малобројним и беспомоћним заробљеницима суди се на лицу места и по властитом избору. Пресуде су јасне, коме вешање о војнички појас, коме метак у потиљак. Све ово се снима на видео-траци и у Шибенику приказу је као својеврсни хорорфилм.

Осим тога хрватска радиостаница Сплит, у манири крајњег цинизма, емитује имена погинулих српских бораца уз звуке српске националне химне са свим могућим погрдама.

Два месеца након агресије на Миљевачки плато, хрватске власти допустиле су експертској међународној екипи приступ лешевима српских војника. Идентификација је потрајала још два месеца, а упркос најсавршенијим методама дванаест тела остало је неидентификовано. Бол породица за својим најмилијима био је неизмеран.

http://www.intermagazin.rs/zlocin-na-miljevackom-platou-jedan-od-najmonstruoznijih-zlocina-nad-srbima-u-rsk/

Последњи пут ажурирано ( недеља, 23 јун 2013 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 53 гостију на вези
БЕСПЛАТНЕ РЕКЛАМЕ И ОГЛАСИ ПРИЛОЖНИКА САЈТА

ОБЈАШЊЕЊЕ:
ОВДЕ:

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

 

 + + +

 ОНЛАЈН ПРОДАЈА ГАРДЕРОБЕ

„ТЕШКЕ БОЈЕ“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.