Челник руских римокатолика, московски надбискуп Паоло Пеци, дао је опширан интервју листу „Комерсант“, у коме је говорио о међусобним односима римокатолика и православних и перспективама развоја сарадње између римокатоличке конфесије и Руске Православне Цркве.

Пеци је рекао да он схвата да Русија није римокатоличка земља, али му то не ствара осећај да се налази „на незгодном месту“, и његови лични односи с Православном Црквом, који су се развијали у време када је он почео своје служење у Русији, увек су били добри. Паоло Пеци има добре односе с патријархом Кирилом, а односе с његовим претходником, патријархом Алексејем II, он је назвао топлим.

Пеци негира оптужбе за прозелитизам Ватикана у Русији и указује да је прозелитизмом, после распада Совјетског Савеза, сматрана активност  римокатоличких редова, између осталог и њихова мисионарска делатност. Страх, према Пецију, може бити повезан и с чињеницом што у РПЦ нису знали како ће се понашати свештеници и монаси који су дошли из иностранства.

Иако се Православна и Римокатоличка црква не налазе у пуном општењу, оне имају заједничку веру у Христа. Узајамно похађање богослужења о великим празницима, потврђује да ове две конфесије желе да иду ка пуном канонском општењу. Фундаменталне противуречности леже у чињеници да ми не можемо служити исту Евхаристију – главну хришћанску Тајну, за време које се верници причешћују Телом и Крвљу Господа. Управо је Евхаристија знак пуног општења, пуног јединства. „Ја не бих могао да служим с православним јерархом, као што ни он не може служити са мном. Са ким служим Евхаристију, са тим се налазим у јединству“, нагласио је римокатолик. Главни разлог нејединства, према Пецију, садржан је у јурисдикцији римског папе: православни не признају његово првенство над свим хришћанима, мада постоје и многе друге ствари по којима се цркве међусобно разликују. У исто време, по његовом мишљењу, таква подела може се сматрати „разнообразношћу у хришћанству“, што се нарочито односи на литургијске обреде. Као пример Пеци је навео Грко-католичку „цркву“ која признаје првенство папе, али се придржава источног обреда. Међутим, „ово нас не спречава да будемо у пуном општењу“. Зато, сматра Пеци, што се тиче црквеног јединства, сада „на првом месту мора да се реши питање везано за јурисдикцију римског папе“.

По Пецијевим речима, „у првом миленијуму историје хришћанства све помесне Цркве признавале су првенство римског „епископа“. Зато, Римокатоличка 'црква' „позива све на продубљено осмишљавање природе првенства у Цркви и улози епископа Рима“, рекао је Пеци.

По материјалу са „inform-relig.ru“

Приређивач: „Борба за веру“