Од добијених писама, одлучили смо да објавимо једно, нашег посетиоца Драгана П. из Бања Луке, и то из два разлога: прво, јер је карактеристично, а друго, јер се ради о младом човеку који, очито, не само да има здраву памет, већ и храброст да плива уз матицу. Ова чињеница јача оптимизам и веру да је Бог и у српском народу оставио себи седам хиљада људи који не приклонише колена пред Ваалом (ср.3.Цар.19,18 и Рим.11,4).

Уредништво

+ + +

Поздрав за уредништво сајта ''Борба за веру''!

Зовем се Драган П. и из Бања Луке вам се јављам, како бих вам се захвалио на овом упозоравајућем тексту који сте објавили:http://borbazaveru.info/content/view/5892/1/.

Ја сам један од оних који са највећом зебњом гледају на феномен Новака Ђоковића. Сматрам да је стање ума у Срба изузетно дискутабилно, да је омладина нажалост на кривим путевима и, што је најгоре, збуњују нас поступци оних који би нас требали водити кроз ово непрегледно море  гријеха и патње. У таквом ''свјетлу'', тешко је уопште објаснити дјеци (а и одраслима) зашто је овај усиљени спортски ас погрешан узор.

Шта мени, као просјечном небитном Србину Православне вере, значи Ђоковић?

Није ли мало чудно, што је баш спортиста, најпозитивније оцијењена српска личност у свјетским медијима и у свјетској друштвеној елити, што је баш он амбасадор ''културне и спортске'' Србије?!

Дајте молим вас, па с ким се то наша елита спрда у ова времена, када се Србија и освјешћени српски народ налази на моралном и духовном испиту свих испита? Којем правом Србину је уопште стало до провода и уживања у оваквом стању  наше и ваше државе, коме се иде на Ражнатовићкин концерт, коме се гледа  СМЕЋЕ попут ''Село гори...'', и коме се бодри пркосни и горди гладијатор у једном тотално небитном такмичењу као што је тенис?!

Новак Ђоковић је лош примјер младима, новостворени (како ви кажете ''ново-српски'') космополита који чини све како би се свидјео својој нацији и остатку свијета који га гледа на шљаци. Хвали се хуманитарним активностима, а у приватности и својим јахтама, некретнинама, модним маркама... (не би залуд живио у Монте Карлу).

Али највећи парадокс је ова лента која му је додијелила СПЦ, као и његове склоности експониране у медијима (у вези будистичког храма, медитације и осталих нехришћанских накарадности).

Од једног лошег узора могу настати многи лоши узори, као мала искра и  велика буктиња коју проузрокује.

Попут вас, искрено се надам да ће се некако ово исправити у будућности, јер са обзиром на тренутно стање свијета и Србије, не пише нам се добро.

Нека вас Бог чува.