header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРЕТРАГА
Владимир Димитријевић: Ако нема патријарха у кабинету, има ли пилота у авиону? Штампај Е-пошта
понедељак, 22 јул 2013

 Тек да нам није дана без срама.

Новица Тадић

НАРОД БОЖЈИ У ЦРКВИ

Архимандрит Василије (Гондикакис) својевремено је писао о улози народа Божјег у Цркви (текст је превео јеромонах Иринеј Буловић): “Верни су чеда Слободе. Горњи Јерусалим, који је Мати свију нас, слободан је. Материца у којој се обликујемо је тајна Слободе, којом нас Христос ослободи./.../

Истина живи у телу Цркве као динамична „служба вере“ која мења и преображава твар. Овој Божјој премудрости и сили што све одражава припада првенство. А самим тим што се Истина налази у Цркви, њу доживљава и формулише читаво тело Цркве. Изражавају је васељенски или помесни сабори, а прихвата је црквена пуноћа, у којој почива и са којом се епископски сабор налази у канонској мистеријској (светотајинској)  вези љубави. Сабор није друго до уста Цркве, односно уста њене непогрешиве савести./.../ Одговорност Народа, на карактеристичан начин изражена у посланици Источних патријараха  (1848.), открива саборни (католичански) карактер Истине и њено животно важно место у црквеном телу.Помоћу ове одговорности Народа верни учествују стварно, а не само теоретски, у животу Цркве. /.../ Претпоставимо ли да имамо један непогрешиви центар,ствари у Цркви се из корена мењају  - срозавају се до овоземаљског начина битисања./.../ Сваки верник је позван да живи богословски. И читаво тело Цркве богословстује његовим животом и његовим подвигом./.../ Оно чиме се теолошки Ватикан поноси  -  а то је непогрешивост једног човека – за Цркву претставља несрећу, болест на смрт, јер резбија њену тројичну структуру у еклисиологији и у духовности“ (Отац Василије: „Организација  Цркве као тројична мистагогија“, „Теолошки погледи“3/1977 ).

 Управо из перспективе ових речи, једно размишљање поводом најновијег скандала везаног за изјаву србског патријарха у Русији, приликом сусрета с патријархом руским Кирилом. Од припадника народа Божијег.

ШТА СЕ ДЕСИЛО?

 Ево вести из „Политике“:

Оштро интониран деманти патријарха српског Иринеја, у којем негира агенцијске извештаје из Москве, да је, приликом сусрета са патријархом московским и целе Русије Кирилом Другим, изрекао критике и оптужбе на рачун државног руководства Србије, изазвале су поприличну недоумицу у јавности. Шта је то рекао поглавар Српске православне цркве (СПЦ), што су извештачи из Москве и новинари у Београду интерпретирали као критику власти у Београду, о питању „косовске политике”?

Ако се чита сајт СПЦ и саопштење о сусрету два патријарха, онда патријарх Иринеј заиста није рекао ништа против власти у Београду, па би, по тој логици и деманти имао своје оправдање. На сајту СПЦ нема ни изјаве Кирила Другог, у којој он такође коментарише политику званичног Београда према Косову.

Али, ако се чита саопштење објављено на званичном сајту Руске православне цркве о истом догађају, примећује се значајна разлика.

Званичан сајт Руске православне цркве је изјаве двојице патријарха, које су очигледно спорне за кабинет патријарха Иринеја, објавио не само као део извештаја у писаној форми већ и као видео-запис. Управо су ти цитати оцењени као критика власти у Србији, па се поставља питање – зашто је кабинет патријарха Иринеја њиховим изостављањем са сајта СПЦ, лишио јавност могућности да сама процењује и оцењује њихов садржај.

Да ли је, такође, овим демантијем, патријарх заправо демантовао самога себе, да би, у овој несвакидашњој збрци на линијама између Москве и Београда, његови најближи сарадници додатно запетљали ствар, „скраћујући” извештај.  

Јер, патријарх Иринеј је заиста рекао да је „наше садашње руководство под приличним утицајем Запада”, мада се, читајући сајт Руске православне цркве, та изјава може превести и овако: „...да руководство наше земље сада трпи утицај са Запада”, уз констатацију патријарха Иринеја „да СПЦ улаже огромне напоре да свест оних који су на власти буде повезана са Русијом и Руском православном црквом”.

На сајту Руске цркве, објављена је и изјава Кирила Другог, уз интерпретацију писца саопштења:

– Изразивши сопствену солидарност са косовском позицијом патријарха Иринеја, Светог архијерејског Сабора и Синода СПЦ, патријарх Кирил је подвукао: „Ми са жаљењем констатујемо да политичком руководству Србије данас недостаје таква принципијелност и сматрамо да би оно морало да чује глас СПЦ, а не да га игнорише, поготово не јавно. Сматрамо да моделе решавања ситуације на Косову и Метохији треба промишљати тако да сваки могући модел подразумева чврсте гаранције опстанка српске заједнице и светиња СПЦ…” – пише на сајту Руске цркве.

Из кругова блиских српској Цркви, сматрају да се СПЦ сада налази у врло непријатној ситуацији, јер се негира нешто што је доступно свакоме на званичном сајту Руске цркве (www.patriarchia.ru).

– У делу СПЦ овај случај изазива нелагоду и непотребно ставља црквено-државне односе у центар пажње – напомиње наш саговорник, којем, како је рекао, не делује баш родољубиво да се критикује власт своје земље у иностранству.

– Не верујем да би се руски патријарх усудио да то учини – сматра саговорник „Политике”. 

Према његовим речима, после демантија из кабинета патријарха, учињена је много већа штета за СПЦ, јер ће и у јавности и код власти, то изазвати чуђење.

Да се „није догодио” деманти, по златном медијском правилу, вест из Москве би већ данас била бајата. Зашто би се, уосталом, патријарх правдао и зашто би му било ко бранио да критикује своју власт?

Овако се чини да је патријарх најпре непотребно излетео са колосека „добре дипломатске праксе”, која подразумева да се ван граница не оцењује власт своје земље. Потом се патријарх Иринеј предомислио, па покушао да „сакрије” своје изјаве. Текст демантија стигао је у редакцију „Политике” са две имејл адресе: Епархије бачке и из патријарховог кабинета. С обзиром на то да се у Москви, у пратњи патријарха Иринеја, налази и портпарол СПЦ Иринеј бачки, упитали смо службеника епархије бачке – да ли је текст демантија написао епископ Иринеј, што би онда могло да значи да је „Иринеј демантовао Иринеја”. Међутим, службеник епархије бачке је то негирао, објашњавајући да је деманти написан у патријарховом кабинету уз подсећање да Иринеј бачки није члан тог кабинета.  

И, подразумева се, дакле, да су за све криви – медији.

Недоступна делегација

Шеф кабинета патријарха Иринеја епископ ремезијански Андреј, борави у Белгији и није желео да коментарише изјаве двојице патријарха. Покушали смо да контактирамо са неколико чланова делегације која се налази у патријарховој пратњи, али су њихови мобилни телефони били недоступни.

ШТА СЕ СТВАРНО ДЕСИЛО?

И, шта сад?

Да ли, после оваквих вести, треба да се понашемо као идиоти (у античком смислу речи, људи незаинтересовани за послове заједнице), и да ћутимо, задовољни речју „са надлежног места“?

Можда неко може; али, има и оних који нису кадри да ћуте пред нечим што не вређа само интелигенцију, него и елементарно осећање истине, на којој, јер је, у коначном исходу, Личност Христова, наша вера и почива.          

Дакле: патријарх Кирил је рекао да се државно руководство Србије налази под огромним упливом Запада кад је у питању Косово и Метохија, најсветија од свих наших светиња, тле које није обична земља, него антимнис Српства, оно без чега смо нико и ништа – и духовно и државно. То,“наше“ руководство не продаје веру за вечеру, него веру за обећање вечере, и то вечере која се састоји од отпадака и трулежи званих „благодети Европске уније“ (ми видимо да се Европска унија распада у антихришћанству, и све више постаје оно што је Владика Николај звао Бела Демонија). Оно никога није питало хоћемо ли ЕУ или Косово. Оно не само да није изашло на референдум с тим питањем; оно је затворило све медије да се о том питању озбиљно расправља. Оно, у заносу ЕУфорије, спрема да Србију жигоше чиповима, да направи геј параду, да дозволи регистрацију „истополних“ партнера, да нас прода у бело робље, да весламо у потпалубљу вавилонске лађе на линији Брисел – Вашингтон.       

Да ли је то добро по потомке Светог Саве? Није. Да ли је то наметање антихришћанских вредности народу кнеза Лазара ?Јесте. Треба ли ми да идемо тим путем? Не треба.  Треба ли врх Цркве да дигне свој глас против злоупотребе демократије и рушења воље (о вољи Божјој да и не говоримо, јер је она увек, како каже апостол, светост Израиља) нашег народа која ставља Косово изнад ЕУ? Наравно.

Руски патријарх Кирил воли србски народ; руски патријарх је, кад о Косову говори, глас пуноте Руске Цркве (наравно, изражава и основни став врха руске државе, који се, косовским поводом, с Кирилом првојерархом потпуно слаже); али, руски патријарх је рекао оно што сав православни србски народ мисли и осећа. Зато је и србски патријарх Иринеј, иначе архијереј који се, притиснут околностима, показао као личност без довољно храбрости да сведочи да је „земаљско за малена царство, а небеско увек и довека“, морао, у Москви, да каже да су наши политичари под утицајем Запада, а да би требало да се везујемо за Русију, која је довољно снажна да брани нашу свету земљу од безакоња Империје. Тако је, пред руским патријархом Кирилом, и србски првојерарх изјавио оно што народ његове Цркве осећа и мисли.

 ГЛАС ИЗ ПРАЗНЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ

А онда је неко, извесни непотписани фантом, из канцеларије патријарха  Иринеја, демантовао писање руских медија, чак и оних најзваничнијих, и оптужио „парацрквене кругове“ да шире дезинформације и „свађају“, овде, у Србији, „Цркву и државу“ (а оне тако добро сарађују, зар не?)

 Ко је демантовао речи патријарха Иринеја, пишући медијима  из његовог кабинета, ако патријарх није у свом кабинету, него у кабинету патријарха Кирила? Зар је могуће да неки ситан чиновник у мантији или без мантије демантује поглавара једне помесне Црква? (То ме подсећа на ону причу литургичара – новотараца о томе  како је, у 15. веку, ђакон цариградског патријарха Филотеја, ученика Паламиног, „самовољно“ унео тропар трећег часа у епиклезу, па се отад  тропар свуда проширио ).

Или то можда није ситан чиновник, него крупан чиновник?

Чији чиновник?

 За кога тај чиновник ради?

А ако се зна да је саопштење фантома из кабинета  стигло са електронске адресе Патријаршије и са електронске адресе једне епархије, поставља се питање: зашто то саопштење није стигло са сајта неке друге епархије? Милешевске? Британско – скандинавске? Шабачке? Аустралијско – новозеландске? Има толико епархија и толико епархијских чиновника у СПЦ, зар не?

 Али, заиста, ко је тај херој који демантује српског патријарха, а није члан Сабора? Камо га је? Да га видимо и упознамо! Толики свештеници у СПЦ немају храбрости да писну гледајући разграђивање њеног канонског поретка, а ова јуначина свим медијима јавља како патријарх Иринеј пред патријархом Кирилом није рекао то што је рекао, иако аудио и видео – запис кажу другачије, и сви руски медији кажу другачије...

 При чему је истина, жива истина, да се неко, у нечије име, одриче Косова и Метохије, а да му то право нико, ни Бог, ни људи, није дао. И истина је, жива истина, да је руски патријарх то рекао...  

НАРОДНА РЕЧ

Како је својевремено записао архимандрит Василије, а превео јеромонах Иринеј, на трагу посланице Источних патријараха из 1848. године, сав народ Божји чува веру једном предану светима. Тако је било, и тако ће бити. А наш народ је све већ рекао, јер у Христу оно што је насушно зна већ столећима.  Зато ево знања из наше народне песме, коју су, по сведочењу славног српског свештеника Радослава Грујића, писца књиге о активностима Ватикана на Балкану кроз векове, мајке са Кордуна певале својој деци: „Српска вјера погинути неће, / Српска слава погинути неће, / Цар се Лазо заборавит неће, /Обилић се прегорети неће:/ Југ Богдан се спомињати оће / И Косово поље жалостиво/ Док је сунца и док је мјесеца!/Бранковић се проклињати оће/ Док Србина на свијету има“.     

А шта ако се фантом из кабинета презива Бранковић?

То презиме је најбољи разлог да његов носилац запамти стихове народне песме са Кордуна, и да се каје, као и свако од нас, док не будемо позвани пред Христа и цара Лазара. Први знак покајања: не писати саопштења за идиоте.

 Други знак покајања: редовно читање текста архимандрита Василија (Гондикакиса ), и живот у складу с њим. Јер, „оно чиме се Ватикан поноси - а то је непогрешивост једног човека – за Цркву претставља несрећу, болест на смрт, јер разбија њену тројичну структуру и еклисиологији и у духовности“. 

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 22 јул 2013 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 17 гостију на вези
БЕСПЛАТНЕ РЕКЛАМЕ И ОГЛАСИ ПРИЛОЖНИКА САЈТА

ОБЈАШЊЕЊЕ:
ОВДЕ:

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

 

 + + +

 ОНЛАЈН ПРОДАЈА ГАРДЕРОБЕ

„ТЕШКЕ БОЈЕ“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.