Главни католик Русије о међусобним односима с православцима и властима.

Прилично једноставно. Папа Бенедикт XVI. именовао ме је 2007. бискупом у Москви. Ја сам већ одавно живио у Русији: у деведесетим служио сам у Сибиру пет година, затим у Москви. Кад је папа донио одлуку да ме именује бискупом, радио сам као ректор Духовног католичког сјемеништва у Санкт-Петербургу. 

По закону о некомерцијалним организацијама на вас могу гледати као на страног агента?

Не. Као прво, католичка црква је религиозна заједница, а све религиозне заједнице су искључене из тог закона. Као друго, ја сам грађанин Русије.

Како се осјећате у православној Русији? Немате осјећај да се налазите у за вас туђој околини?

Не. Знам да Русија није католичка држава. Али то нимало не значи да се не осјећам угодно. Управо супротно, морам рећи да сам одувијек имао добре односе с православном црквом.

Ипак почетком двијетисућитих постојали су прилично сложени односи између католика и православаца у Русији. Проблеми су започели, кад је Ватикан у 2002. претворио апостолске администратуре у бискупије, што је изазвао службени протест Руске православне цркве и низ антикатоличких митинга. Без објашњења протјерани су тад из Русије бискуп Мазур и још три свећеника. Какви су сад ваши односи с Московским патријархатом?

Чини ми се да су приговори од стране Руске православне цркве на католичку цркву у Русији сад ријешени. Имам јако добре односе с патријархом Кириллом. Такођер би рекао да сам имао добре односе с његовим претходником Алексијем ИИ. И с другим хијерархијама Руске православне цркве имамо добре односе, посебно с епископима у оним градовима гдје постоје католичке заједнице.

Зашто нема заједничке службе божје? По којим питањима се оне разликују?

Фундаментала протурјечност је у томе што не можемо служити исту Еухаристију, која је управо знак потпуног јединства. Управо због тога не бих могао служити с православним хијерархом као што ни он не може са мном. С оним с којим служим Еухаристију, с њим се и налазим у јединству (јединство је изгубљено 1054. због раскола цркве на Западну и Источну). Основни разлог се највјеројатније налази у јурисдикцији римског папе: православци не признају његову владавину над свим кршћанима. Наравно, постоје и друге ствари које разликују једну цркву од друге. С друге стране, нашу подјелу можемо проматрати као разноврсност у кршћанству, то се посебно тиче литургијских обреда: под окриљем Католичке цркве постоји Гркокатоличка цкрва која се придржава источног обреда, но то нам не смета да будемо у заједништву. Због тога сматрам да се прије свега мора ријешити питање које је повезано с јурисдикцијом римског папе. 

Бенедикт XVI. је побољшао односе с Руском православном црквом, чак су се појавили разговори о могућем сусрету папе с Патријархом московским и све Русије. Не бојите ли се да ће нестати сви позитивни помаци при новом папи?

Још док је био бискуп у Буенос Аиресу, папа је имао добре односе с источним црквама. Не треба заборавити да је био ординариј католика источног обреда који у Аргентини нису имали своју хијерархију. Као млад свећеник Марио Бергоглио је студирао код гркокатолика, због тога зна источну литургију. Све то говори у прилог да је папа јако добро усвојио источну традицију цркве, источно кршћанство. 

Због чега тијеком читаве повијести католичке цркве никад није било сусрета папе с Патријархом московским?

До 20. стољећа није било никаквих сусрета ни с другим патријархатима. Први сусрет папе с православним патријархом догодио се 1964., кад се папа Павао VI. сусрео с патријархом Атинагором. Послије тог започели су и контакти с православним патријархатима. То је било могуће послије II. Ватиканског сабора. Додуше, папа се никад није сусрео с Патријархом московским и све Русије.    

А кад ће бити могућ такав сусрет? Што се треба направити да би се догодио?

Сусрет је већ сутра могућ. Не постоји околност која га спречава. Но, како говоре у Руској православној цркви, тај сусрет се мора припремати на прави начин, он мора бити плодотворан. А за то је потребно направити одређене ствари. 

Којом брзином расте број католика у Руској Федерацији: има ли их све више или мање?

Католичка заједница у Русији расте, али ипак је још увијек малобројна. Највише католика има, ако се не варам, у Калининградској области – 4-5% становништва. А од 0,1% до 1% по читавој Русији. 

Из којих се средстава финанцирају жупе у Русији, постоје ли код нас олигархи католици?

Ако и постоје, не знам их. А католичке жупе живе од прилога.

А Ватикан не помаже новчаним прилозима?

Сам Ватикан не. Помаже католичка црква. Постоји принцип солидарности: богатије цркве помажу сиромашнијим. Од самих почетака кршћанства је тако било, зато добивамо прилоге од читаве католичке цркве. У противном би било јако тешко.

Упознали сте новог папу, какав је он човјек?

Сусрео сам се само једном с њим док је папа Фрањо био у Буенос Аиресу. На мене је оставила дубок дојам његова једноставност и непосредност. Вјеројатно ћемо се видјети у листопаду ове године и у сијечњу 2014., кад ћу бити у Риму с ходочасницима.

Све конфесије се жале на недостатак религијских објеката. Имате ли и ви такав проблем? Недостаје ли вам још цркви у Москви?

Да, имамо такав проблем у низу регија. Рецимо, у Москви нам је потребно још неколико цркава.

Крајем 2010. донесен је закон „О предаји религиозним организацијама имовине за религиозну намјену која се налази у државном или локалном власништу“. Јесу ли нешто предали Католичкој цркви? Што бисте хтјели добити у власништво?

Постоје објекти у држави које бисмо хтјели добити у власништво. То се посебно тиче оних градова у којима су повијесне католичке цркве, но локална се католичка заједница и даље мора окупљати по становима. Рецимо, у Рјазању, Кирову, Вологду још цркве нису враћене.

Паоло Пеззи 

Родио се 8. коловоза 1960. у Руссију (Италија). Добио ступањ бакалауреата за филозофију и богословље на Папинском свеучилишту светог Томе Аквинског у Риму (1990.). Заштитио докторски рад о пастирском богословљу на Папинском латеранском свеучилишту у Риму (2000.). Од 1993. обнаша дужност декана средишње регије Апостолске администратуре за католике у азијском дијелу Русије. Од 2004. предаје у католичком сјеменишту у Санкт-Петербургу, а од 2006. до 2008. обнаша дужност ректора. Од сијечња 2011. је предсједник Конференције католичких бискупа Русије. Исте те године добио је руско држављанство.

http://ruskivjesnik.com/politics/2013/07/24/katolicki_nadbiskup_u_moskvi_