“Хамбургер је направљен од матичних ћелија краве, и нисмо уносили никакве измене. Да бисмо заиста успели у овоме, желели смо да има истоветан изглед, осећај и укус као када једете право месо”

Први хамбургер направљен од меса добијеног у лабораторији из матичних ћелија краве представљен је, испржен и поједен данас у Лондону.

"Очекивала сам мало мекшу текстуру. Укус је интензиван, близу је меса, али није толико сочно. Конзистентност је перфектна, само ми недостају со и бибер. Да, за мене је ово месо и уопште се не распада", рекла је аустријска научница и стручњак за храну Хани Ројцлер након првог залогаја.

Иза овог хамбургера, у чију је производњу до сада уложено 250.000 фунти, стоји екипа холандских научника са Универзитета у Мастрихту, предвођена професором Марком Постом.

Осим поменуте суме новца, било је потребно шест недеља да се направи говеђе месо из лабораторије, а пљескавица од 142 грама садржи и презле, со, јаја у праху и шафран.

Како је синтетизовано месо беле боје, за природну црвену боју коришћен је сок од цвекле. Месо је испржено на сунцокретовом уљу и мало путера.

"Осећај у устима је као да једете месо. Иако ми недостаје нечег мало маснијег, све ово оставља утисак као да је прави хамбургер. Ипак, укус је оно што је другачије", каже критичар и експерт за храну Џош Шонвалд.

“Хамбургер је направљен од матичних ћелија краве, и нисмо уносили никакве измене. Да бисмо заиста успели у овоме, желели смо да имао истоветан изглед, осећај и укус као када једете право месо”, казао је Пост пре званичне презентације хамбургера.

Непосредно пре почетка представљања, које су осим медија путем интернета пратили и бројни гледаоци широм света, саопштено је да је главни финансијер целог пројекта Сергеј Брин, један од оснивача Гугла.

Он је пројекат подржао са 215.000 фунти, а због чега је то учинио прочитајте ОВДЕ.

Пост је објаснио да је за производњу синтетичког меса потребно 99 посто мање ресурса него за узгој правог меса, знатно мање воде (између 82 и 96 посто), као и да се том приликом производи 78 до 95 посто мање гасова одговорних за ефекат стаклене баште.

“Краве су веома ‘неефикасне’, јер захтевају сто грама биљних протеина да би произвеле свега 15г животињских протеина. Због тога морамо да хранимо краве у великим количинама да бисмо ми уопште могли да се прехранимо”, казао је Пост у разговору за Гардијан, додајући да је производња “хамбургера из епрувете” много ефикаснија, а уз то не постоји ни потреба за убијањем крава.

Последња је тврдња уједно и разлог због којег је пројекат добио велику подршку организација за заштиту животиња. Тако се у званичном саопштењу ПЕТА-е наводи да ћемо ускоро заиста бити у могућности да једемо месо без гриже савести и моралних дилема око убиства животиња зарад људске прехране.

Према подацима светске Организације за храну и пољопривреду, до 2050. године јешћемо два пута више меса него сада.

http://www.b92.net/mobilni/zivot/739476