ОДГОВОР ЗОРАНУ ЂУРОВИЋУ Ових дана је био својеврстан јубилеј сајта „Борба за веру“. Наиме, 27. јула навршило се тачно 5 година његовог постојања. За то време имали смо доста полемика са екуменистима и новотарцима, углавном оним из прве генерације црквених револуционара. Зоран Ђуровић је из већ стасале друге генерације, која је покидала сваку везну нит са Предањем Православне Цркве, па стога са таквима не можемо водити озбиљну и доктринарну полемику. Ово наше јавно обраћање њему биће по оној народној изреци „према свецу и тропар“, у коме ћемо изразити наш однос и према њему и према таквима као што је он.
Зоране Ђуровићу, У претходних неколико текстова које смо објавили, у којима се помињеш, испред твог имена стављали смо „о.“ што је требало да значи „отац“ – „свештеник“. Ово је, међутим, било само формално - да не би изазивало нејасноће међу читаоцима. Јер ми тебе не сматрамо за свештеника. Додуше, ти можда јеси презвитер, али не у Цркви Првосвештеника Христа и Његовог сина Светог Саве! Не обраћамо ти се ни са „господине“, јер ни то ниси. По нашим схватањима, господин не може бити простак. А ти си простак - упркос титулама које си донео са Запада, према коме православни на крштењу пљују (поготово кад је папин Запад, легло сатанске гордости, у питању). Ако бисмо те признавали за свештеника, то би значило да бисмо се из твоје руке причестили. А то је за нас апсурд! Управо онако како су својевремено чиниле руске бабушке тамошњим обновљенцима, тако бисмо и ми поступили: целивавши крст Господњи који држиш у руци, руку која слика лаж - иконе и срамне слике, и која разграђује Цркву Светосавску, пљунули бисмо, и то без гриже савести. То ће ти бити сигуран знак да смо то ми или неко од наших. И онај који те је рукоположио и послао у Ватикан, духовно чедо мртводушника Зизиуласа, Игњатије Мидић, који седи на месту епископа браничевског, а упропастиљ је толиких душа људских, заслужио је такав поступак. Они који од почетка прате наш сајт знају да је то истинит сајт, на коме се за Веру бори искључиво истином. А сви они који су полемисали са нама лажући, одлазили су посрамљени. Зоране Ђуровићу, Ти не само да си био „отпораш“, већ си испред цркве стајао и позивао на вешање Слободана Милошевића (да си био вођа протеста, постоје подаци на Википедији). Да си склопио мешовити брак у римокатоличком храму, не оспораваш. Као и тада, тако се и сада тиме поносиш. То ти је, свакако, препорука пред твојим ватиканским менторима. Оспораваш да ти је у емисији веронауке на ТВ Смедерево, која је снимана у твом стану, слика задњице твоје наге супруге стајала у висини главе. У реду, нека тако буде! Нека буде да то није била слика твоје супруге (у том случају госпођи Сузани Ђуровић упућујемо јавно извињење, а Господа молимо за опроштај!), али слика наге задњице је била, за шта постоје и сведоци и сведочанства. Иначе, серијал о веронауци на ТВ Смедерево, чији си био „идеатор, режисер и уметнички директор“, доживео је свега четири епизоде, пошто је, како стоји на Википедији, „забрањен, јер је по садржају и методи био превише провокативан“. Ти и до дана данашњег, упркос 100. правилу Шестог васељенског сабора, који од Цркве одлучује оне који изображавају саблажњиве слике и развратне представе, настављаш да сликаш оно што ни један нормалан православни хришћанин не би радио, а камоли свештеник Божији. Нека зна овај напаћени народ да ви, екуменисти и новотарци - рушитељи Српске Цркве, на зидовима својих станова не држите иконе, или да, поред икона, држите слике нагих жена, о чему и твој сајт сведочи. И на њему је тако. И упркос свим нашим критикама епископа Иринеја Буловића, екуменисте и носиоца папиног крста и прстена, не можемо рећи да је он човек лишен интелекта и западњачког бонтона, па се чудом чудимо да је допустио да се његов лик у мозаику на твом сајту налази међу сликама голих развратница. Зар је то друштво једног епископа, макар био један од оних „вескови Серби“, које је волео папа Јован Павле Други? Али, суштину нашег текста ниси оспорио: прво, ти си Петар Верховенски, син разних екуменистичко – модернистичких Стјепана Верховенских у СПЦ, спреман да спроводиш духовни терор над свима који се твом оцу папи противе; друго, ти си заиста јадни папољубац, што се јасно види са фотографије објављене на Википедији, за коју немаш никакав коментар, нити је оспораваш. А и како би, кад све што знаш и на чему си докторирао, стекао си у гнезду србомржње, Ватикану, па си се својевремено доказао, бранећи на „Новој српској политичкој мисли“ папу Јована Павла Другог као тобожњег миротворца, и полемисао са Зораном Петровићем Пироћанцем да би доказао како је папа био добар према Србима. Ипак, и ипак: саздан по лику Божјем и крштен у Јединој Истинитој Цркви Православној, ти још увек имаш времена да се покајеш и да се јавно одрекнеш папе, и све гордости његове, и свих дела његових, и сваког служења њему. Дуни и пљуни на папу, па се врати Светом Сави, о коме си, док си још био релативно нормалан и при себи, илустровао сликовницу. Твом покајању радоваће се и он и твој анђео чувар, кога од себе одгониш делима и речима. А радоваћемо се, искрено, и ми, и тада ћемо те сматрати као брата и оца. До тада, твоје непријатељство Христу и Светом Сави биће предмет јавне критике, а овај сајт ће и тебе и теби сличне показивати православним Србима као духовне злочинце и несрећнике који су, волећи србомрсца папу, пљунули на себе и своје порекло. Као што рече Петар Кочић: Срам те и стид било од Христова лица! |