Владика Григорије – Чедомир Јовановић Српске Цркве

Писмо архијерејима епископа Григорија, веома је слично књизи „Мој сукоб са прошлошћу“ Чедомира Јовановића, којом је Јовановић најавио свој  нови почетак. Квази-месијанска самоувереност карактеристична је  и за младог епископа и за либералног политичара. Као што епископ Григорије каже да он не руши Цркву, него је „диже“, тако и Јовановић у својој књизи, у поглављу „Сви против нас, ми против свих!“, каже: „Ми смо изабрани да бисмо Србију мењали, и ја сам тако доживео свој посао/.../ Ми смо морали да будемо и судије и тужиоци и полицајци и посланици и људи који разговарају са мафијом“. И владика Григорије и Чеда Јовановић себе доживљавају као младе, гневне људе који се боре против „лажног легализма“ (саборске одлуке о патријарху Павлу у случају владике Григорија и парламентарних правила, која спречавају Чедину самовољу „гвоздене метле“).

И владика Григорије и Јовановић сматрају да се, у првом случају Црква, а у другом случају држава, не суочавају добро са савременим проблемима – глобализма, „евроатлантских интеграција“, итд. И владика Григорије и Чеда Јовановић су обузети тајним службама (којима припадају само њихови противници), уз приче као у трилерима, о разним заверама (против њихове „прогресивне идеје“). И владика Григорије и Чеда Јовановић су одушевљени својим успесима у империјалном центру света – Америци. Говорећи о својој посети САД, епископ Григорије каже да је његова тамошња екипа функционисала одлично (еп. Липљански Теодосије, јеромонах (сада владика) Иринеј, проф.др Богољуб Шијаковић) – а у тој екипи је он био капитен тима који је 22 дана чинио права чуда у Америци („Статус“, 31-32, 2005.). Чеда Јовановић се хвали својом блискошћу са покојним премијером Ђинђићем, коме је, по Чеди, бивши амерички председник Буш рекао да ће њих двојица „променити свет“.

Шта је, међутим, најзначајнија особина владике Григорија и Чеде Јовановића? Чињеница да су почели да се боре за „морални препород“ тек кад им се нису остварили лични планови. Владика Григорије се огласио тек кад му је пропала шанса да буде изабран за патријарха (упркос интервенцијама министра вера), а Чеда Јовановић тек кад је његова фракција поражена у Демократској странци.

Једном речју, прво смо добили један ЛДП (Либерално-демократска партија г. Чеде Јовановића),  а сад смо добили други ЛДП („либерално – демократско православље“ владике Григорија).

Да не заборавимо: и владика Григорије и Чеда Јовановић су пријатељи Хашког трибунала. Владика Григорије признаје: „Тачно је да се након те посјете Америци најснажније чуло то што сам позвао све оптужене да се предају Хашком трибуналу. И што сам ја то и раније говорио, људи то нису тако чули и разумјели/.../ Не могу да схватим тај аргумент: 'не предајте се'. То стално говорим онима који их бране, а они тако подозриво гледају у мене.“ Чеда Јовановић је у књизи „Мој обрачун са прошлошћу“, био пун поноса због свог ангажмана око хапшења и изручивања хашких оптуженика.

Резиме: Народе српски чуј и почуј: пођемо ли за гордељивцима какви су Чедомир и Григорије – има да нас нема!

З.О.