У болници манастира Светог Павла био је један помоћник болничара, мало припрост, али врло добронамеран. Он сам ми је казивао како му је пре четрдесет година, док је био на послушању у манастирској болници, један брат дао грожђе на благослов. Због своје добродушности, он није појео, већ га је поделио на мање гроздиће, и разделио старцима. Један приљежан Старчић непрестано га је благосиљао речима:

- Нека би ти Бога даровао Царство Небеско - јер то било прво грожђе које је окусио, с обзиром да грожђе још није било зрело. Помоћник болничара му је наивно, кроз шалу, одговорио:

- Једи то грожђе, благословени мој, овде је и Рај и пакао.

Он није ово озбиљно мислио, већ се нашалио, имајући при томе као оправдање своју наивност. Међутим, шта му се десило?

Током ноћи уснуо је један страшан сан, мада се осећао као да је будан. Угледао је поред собом огњено море, а насупрот њему један леп залив са кристалним палатама, и неког часног Старца који је ту живео. Старац је зрачио, а брада му је била попут свиле. Тамо је препознао једног брата из манастира, који се упокојио пре три године, и упитао га за палате које су на њега оставиле силан утисак. Питао га је за оног часног Старца.

Брат му је рекао:

- Оно је старац Авраам, а онај лепи залив са кристалним палатама је наручије Авраамово, где покој налазе душа праведних.

Саслушавши братовљеве речи, праведни Авраам строго се обрати оцу Григориу, помоћнику болничара:

- Губи се одавде, јер ти овде нема места!

Овако изгрђен од патријарха Авраама, помоћник болничара пође са журбом. Одједном, осети да га се дотакао један пламен из огњеног мора. Пробудио се од. Али, шта је имао да види? Нога на којој је осетио пламен била је пуна пликова и опекотина! Имао је болове наредних двадесет дана, а онда се исцелио мастима и неким лековитим травама.

Много се покајао за оно што је рекао, и почео више да пази на оно шта говори.

Из књиге Старац Пајсије Светогорац-СВЕТА ГОРА И СВЕТОГОРЦИ стр. 126 – 127

Извор: Манстир Лепавина