Под притиском све  веће напрегнутости  у свету због могућег напада САД на Сирију посебно узнемирујуће су зазвучала саопштења да су борци „Ал-Каиде“, охрабрени подршком која им је обећана са оне стране океана, први пут после две и по године напали једно од најстаријих огњишта хришћанства – сиријско насеље Маалула са његова три манастира, међу којима је и православни – манастир Свете Текле равноапостолске.

Уништена је група од 8 људи која је штитила село, у коме није било великих снага јер Маалула нема стратешког значаја, већ само културно-религиозни. Убијено је много локалних бранилаца. Како говоре становници тог насеља и монахиње манастира Свете Текле равноапостолске, нападачи су пуцали по централном делу насеља, користећи минобацаче и тешке митраљезе.

Скоро хиљаду и по овдашњих хришћана се припремило за мученичку смрт. Таква судбина је већ снашла много њихових истовераца  у Сирији. Команда армије је успела да пошаље резерве које су после жестоке борбе одбациле од села велики одред џихадиста. Међутим, џихадисти нису отишли далеко - заузели су суседну узвишицу која је била изнад насеља са ходочасничким центром и исто толико старим, као и манастири, хришћанским гробљем које се налазило под заштитом  организације УНЕСКО. Као да су стрвинари, они су се угнездили међу старе надгробне споменике, чекајући удар америчких „цивилизатора“ како би потпуно  искоренили  трагове оне исте цивилизације која је, по свему судећи, створила и њихове прекоокеанске савезнике. 8.септембра, пошто је стигло појачање, ал-каидовци су заузели Маалулу. Около је лежало више десетина убијених и рањених. Смртна претња се надвила и над друге најстарије хришћанске насеобине у Сирији…

Маалула је једино место у свету где је као жив сачуван новоарамејски језик –директни потомак универзалног средства комуникације становника античког Блиског Истока.Тим језиком је говорио и Исус Христос, на њему су држали проповеди Његови апостоли. У Јерусалиму, у једином храму у коме се служба још увек врши на арамејском језику, у цркви Светог Марка, њу обављају исељеници из Маалуле.   Сада може да се коначно прекине она истањена нит која повезује човечанство са библијским временима. Куће је могуће обновити, али језик умире заувек.

Кажу да је прва жртва сваког рата – истина. Сада је у вези са Сиријом дошло баш до погибије истините речи. Шта је, на пример, натерало америчког државног  секретара   Џона Керија, који  за себе тврди да је  ревносни католик, да на заседању конгреса изјави да је „присуство Ал-Каиде“ у сиријској опозицији потпуно безначајно“. Јер то је чиста лаж – лаж из уста човека који је одлично информисан о томе како ствари заиста стоје. Јер је чак и „Глас Америке“  саопштио да „у Маалулеу хришћане штити државна војска. Становници се плаше да уколико град престану да штите добровољци, побуњеници  који су повезани са „Ал-Каидом“ почеће да убијају хришћане.“

Зашто се чврсто католичко окружење Обаме, осим  Керија ту су и потпредседник Џ.Бајден,  руководилац администрације Д.Макдонаф, помоћник за националну безбедност Т.Донилон, са толико презира односе према трагедији сиријских хришћана? Или је то можда злоба усмерена баш ка источном хришћанству, као одјек вечитих претензија на надмоћ његове западне гране? Али чак и римски папа данас позива администрацију САД да се одрекне агресије у Сирији. У Дамаску је патријарх католичке цркве Антиохије и читавог Истока Григориус Трећи Лахам изјавио да већина земаља у свету подржава политичко решавање кризе у Сирији. Мало њих жели војна дејства, а то је већ – почетак победе. У току службе, која је одржана у цркви „Аз-Зејтун“ у Дамаску као одговор на позив римског папе да се обави светска молитва за мир у Сирији, патријарх је рекао: „Захваљујемо свима који се залажу да не буде агресије. Посебно римском папи Франциску, који је позвао да се цео свет окупи у црквама и џамијама и да рату каже „НЕ!“ Очигледно није случајно да се међу правим миротворцима нашла и Италија.

Зашто амерички конгресмени тако упорно избегавају сваки сусрет са руским колегама на коме би се разматрало сиријско питање, а председник Обама, спремајући се за рат, уместо принципијелне дискусије о тој теми, најважнијој могућој, са председником Русије који поседује  информације сасвим другачијих од његових,   пре жели да се сусретне са представницима сексуалних мањина у Санкт-Петербургу? Анкете показују да се народи свих западних земаља залажу против   агресије на Сирију. Ни у представничкој палати  конгреса САД  Обама засада не успева да сакупи већину. А његово окружење чини све да се информација, која противуречи званичној пропаганди, никако не зачује.

А за то време постаје сасвим очигледно да је 21.августа у Џобари дошло до провокације великих сразмера, уз међународно учешће. Дошло је до цурења информација из којих постаје очигледно  да је у тој провокацији велику улогу одиграла војна обавештајна служба САД и приватни амерички трговци оружјем  који сарађују са државном администрацијом, а међу њима и компанија TechWise, држава Колорадо. Јавност је сазнала и за друге  провокације које се припремају, а које могу да буду искоришћене као предлог за напад на Сирију. На пример, лажна информација о нападу на једну од америчких крстарица у Средоземном мору (треба  само да се присетимо Тонкиншког залива у Вијетанаму). Ето зашто Бела кућа у Вашингтону избегава сваку дискусију и толико жури да прогура своју идеју о почетку рата. Јер је на столу огроман улог – престиж садашње америчке администрације.

Чак се и умерена (светска) сиријска опозиција која делује у самој земљи, у последње време  изјашњава против војног удара САД на Сирију, схватајући да ће од тога корист имати радикали – исламисти. Тако је генерални координатор Националног координационог комитета (НКК) Хасан Абдел Азиз либанским новинама As-Safir изјавио да ће „свака  интервенција у Сирији довести до регионалног рата“  и да се „ситуација у тој земљи разликује од ирачког и либијског сценарија“. Подвукао је да НКК „одбацује  спољно мешање и његово одобравање од стране емиграције сматра  за спорно са гледишта патриотизма“. Одлука о конфликту мора да буде политичка. А генерални секретар Раџа Насер је подвукао  да је дошао час  за „дипломатију последњег тренутка“ . А то је она опозициона снага због које се Вашингтон, да би је подржао, као,  спрема да удари, али та снага никако то не жели. Ето – опет лаж! И изгледа да је свакоме јасно да су интереси домаћина Беле куће  бесконачно далеко од интереса сиријског народа. Односно, у суштини,  САД се спремају да иступе као савезник оних терориста из „Ал-Каиде“ којих тамо, како тврди Кери, уопште нема. Једном речју – гола политика, и то прљава, а осим тога и не сопствена, већ америчкој врхушки савезничка – израелска.

Професор историје на Бејлорском универзитету, кодиректор Програма историје религије у Институту за проучавање религије, Филип Џенкинс, каже да уколико САД и њени савезници ударе по режиму Башара Асада, режим ће пасти, а замениће га радикално-антизападни режим, који ће уништити или из земље избацити неколико милиона хришћана и алавита. То ће постати политичка, религиозна и хуманитарна катастрофа  какве  није било још од времена геноцида Јермена. При новој сунитској влади  религиозне мањине  ће стићи судбина мањина у суседном Ираку, где је учешће хришћанског становништва смањено  са 8% из осамдесетих година 20.века на 1% у овом тренутку. Међутим, ирачки хришћани су, ако ништа друго, имали где да побегну – спасавали су се, на пример, у Сирији, о којој управо говоримо. А где ће да побегну сиријске избеглице? У деловима земље које је окупирала опозиција хришћане прате; одатле стално стижу саопштења о убиствима, силовањима и пљачки. Џенкинс сматра да  питање  зашто  администрација САД толико упорно тежи да искорени хришћанство у једној од својих колевки представља „загонетку“. Међутим, да ли загонетку представља и то, што садашња влада САД у односу на сиријско питање спроводи политику која је у интересу стране државе – Израела?

Један амерички новинар пише из Дамаска  да га људи на улицама често питају: каква је то врста демократије коју су увели у Америци, и коју Американци, ко бајаги, штите по читавом белом свету, али при том амерички председник  „апсолутно  игнорише вољу огромне већине свог народа“ спремајући се да Сирију бомбардује?

Аналитичари Gallup-a  јављају да је ниво подршке становништва САД за планирану војну операцију у Сирији, када се упореди  са другим конфликтима у којима је Америка   учествовала у последњих 20 година,     најнижи до сада. Упад у Авганистан 2001.године је подржало 82% Американаца. Интервенцију у Ираку – 59%. Ниво подршке за поступке америчке власти уочи напада на Србију није био изнад 43%. И најзад, према резултатима анкетирања  Reuters/Ipsos-а  које је обављено 3.09. ове године, војну интервенцију у Сирији подржава само 19% становника САД.

На коју  страну то летиш, птицо-Америко? Одговори нам… Одговора нема!

http://srb.fondsk.ru/news/2013/09/11/maalula-zashto-obama-izdaie-isusa-hrista.html