Наука не може да објасни мистерију облака који се сваке године спушта на планину Тавор. Планина Тавор је место, према Библији, где се десило Преображење Господње.

Дневне новине „Комсомолскаја правда“ пишу следеће:

"Сергеј Миров, учесник истраживања организованог овог лета од стране радне групе Саборне богословске комисије у вези чудотворних знакова, рекао је да је истраживање изведено од стране руских и израелских метеоролога. Према његовим речима, на основу прикупљених података стручњаци су закључили да примећена магла не може бити произведена на тако сухом ваздуху и температури.“

Миров је истакао да се „спуштање благословеног облака“ дешава само на подручју православног манастира. Он је још додао да се током празничне службе над верницима распрши упадљива сфера а затим се облак појави над крстом цркве Преображења, који потом расте у димензијама и спушта се на вернике прекривајући их и изливајући на њих животворну влагу.“

Интерфакс извјештава следеће: „Павел Флоренски, руски академик са Руске академије природних наука и шеф радне групе о чудотворним знацима, је рекао да је његов тим, уз помоћ савремене високопрецизне опреме, истражио појаву Светог Огња у цркви Гроба Господњег у Јерусалиму на Велику суботу уочи Васкрса.“

„Закључак је једноставан: појава Огња праћена је снажним пиезоелектричним феноменом у цркви, слично оном који се јавља током олује са грмљавином, али без олује. Дакле, то значи да се овај догађај може сматрати чудотворним,“ сматра он.

Манастир Преображења на планини Тавор

Већ у 4. столећу света царица Јелена Равноапостолна саградила је храм у част Преображења Господа на планини Тавор. На крају 11. столећа крсташи су, покоривши Палестину, пронашли неколико храмова и манастира на Тавору, претворивши их у римокатоличке. Победом Сарацена над Палестином на крају 12. столећа светиње на Тавору биле су уништене. Дуго времена ова света планина остала је ненасељена, и само су на дан Преображења православци и католици обављали црквене службе на рушевинама бивших храмова. Године 1849. патријарх Кирил II Јерусалимски почео је да се залаже за добијање дозволе од турске владе да се изгради храм на Тавору. Одлука је спроведена тек 1860. године, када је храм изграђен на рушевинама древне грчке цркве. Изнад врата храма налази се натпис на грчком језику: „На древним рушевинама на планини Тавор саграђен је свети храм посвећен Преображењу Господа и Спаса нашега. Храм је изграђен под окриљем патријарха Кирила II Јерусалимског, а о трошку братства светог Гроба Господњег.“

У Русији се такође налази спомен на славно Преображење Господа на планини Тавор. У московској цркви Свих жалосних и у цркви у селу Новоспаскиј (Деденево, московска провинција) налазе се камење са Тавора које је давно донето, а које се тамо чува дуже време. Постоји основа за мишљење да ови споменици о светој планини за Хришћане нису јединствени у нашим храмовима.

Интерфакс

Превод са  енглеског Драгана Пећанац

http://www.johnsanidopoulos.com/2012/08/meteorologists-cannot-explain.html

Извор: Манастир Лепавина