Група свршених студената Теолошког факултета у Београду, без запослења и са незбринутим породицама, послала је главном и одговорном уреднику „Таблоида“ копију писма упућеног патријарху српском господину Иринеју. Писмо доносимо у наставку. 

„Патријарху  српском   господину   Иринеју

Ваша Светости,

Дуго смо се одлучивали на овај корак и , када недавно на телевизији и у новинама прочитасмо да сте добили Орден витеза, схватисмо да  је време да то учинимо.  Колико нас  је вест о добијају Ордена витеза  обрадовала, верујући да сте добили признање за Ваш напор на очувају реда у СПЦ,  толико нас је ражалостила када прочитасмо да Вам је то доделила Асоцијација, а не Академија, како је објављено!

Прочитасмо да су Орден витеза добили и господин Слободан Павловић,  из Чикага,  оптуживан за узимање пара, на име мита и преваре, од прогнаних Срба у Америци, и господин Светозар Стожинић, за кога смо сазнали да је познати албанска улизица у време Њихове власти и комунизма, и да су га они предлагали  за Савезног и Републичког посланика, и давали му бројне политичке позиције...

 Ипак, Вама нека је са срећом, на многаја љета! Ово писмо пишемо Вам ми зрели људи, са породицама. Завршили смо Православни Богословски факултет Универзитета у Београду, определили се да служимо Богу и народу, али и дале чекамо посао. Не само рукополажеље, него за нас нема места ни за Вероучитеље.

Иако смо Факултет са тешком муком завршили, захваљујући једном броју професора који и не долазе на предавања,  а када дођу испитају по двоје троје и оду, јер су им вера и Бог последња ставка у животу.

Наведимо пример господина Перишића, који се и на литургији док стоји ни једном не прекрсти, затим професора Владимира Вукашиновића, који је толико бахат на испиту (поставља питања која и не постоје у литератури, дрчно се понаша, галами као да су у њему све сатане света), затим Перишићев асистент Марко Вилотић, који уместо професора даје оцене, на  свако питање он се позива на професора избегавајући најосновнији људски разговор са студентима, а замислите таквог теолога који је свој Е-маил адресу написао тадаге.тадаге!

Замислите, зар не нађе ни једно свето име, ни једно људско име, него магарца да му он буде скраћеница за своје име!  Признаћете,  страшно  и невероватно!  Или,  господин Родољуб Кубат, бивши управник Интерната факултета, сада професор, који је толико дрчан у разговору да одговара само на питање њему интересантно, да ли због тога што је навикао да у Интернату узима новац за смештај, али је због неких малверзација смењен, па није више управник али јесте професор!

Таквих има још.  Него, нас мучи додатна мука.  Сви наши покушају да предајемо Веронауку нису прихватани, почев од владике Раките и његових сарадника, али је зато наш колега - вршњак, син професора Драгомира Санда,  који је један од лошијих студената био, кога је и жена одмах напустила, не дуго по завршетку студија рукоположен, и уз помоћ Сандиног колеге проф. Драгана Протића, замислите,  постао   ни мање ни више него секретар Богословије Светог Саве у Београду. А зашто не би?

Господин Драгомир Сандо је са господином Протићем свештеник у Цркви Ружици, оба су професори на факултету, Сандо  један од главних људи у Патријаршији за Веронауку, а господин Протић ректор Богословије Светог Саве. Ако је и у Цркви, много је, срамно и недопустиво!

Или, како се лако рукоположио син министра вера, који је свештеник у храму Светог Пантелејмона. И многи други, да им сада не помињемо имена (биће прилике!) који имају везе, а њих је једна ,,права армија",  примљена за вероучитеље преко ,"својих канала," или митом.

Ваша Светости, желимо Вас обавестити  да Факултет и даље неплански  уписује  студенте,  о  чему  треба  да  води рачуна  и Београдски Универзитет, па ћемо и господина Вучића обавестити  да монопол над Факултетом и даље држи бивши Декан,  владика Иринеј (Буловић) , без кога се ништа случајно не дешава.

Зато  што  Владика  не  долази  тако  често,  на  Факултету  влада безакоње, или боље рећи самовоља једног броја професора, и њихових веома привилегованих асистената који су на та места изабрани путем разних веза, слично и тим професорима који су се ту позапошљавали. Наша земља је на бројним пољима већ пропала.

Ако се овако настави и духовно пропадање је на помолу. Зар све ученика у школама у Београду, због оваквих вероучитеља од којих је знатан број одабран по принципу ,,дај да би добио посао, твоја веза је јака...,, није већ прешло, или не размишља о преласку са Веронауке на Грађанско?  Надамо  се да ћете учинити све да спречите везе, мито, корупцију, гомилање функција...Све оно што и Православну хришћанску веру и није Богу угодно. Зар време комунистичких веза и идеологије није прошло?

Ово писмо Вам упућујемо са Вером у Бога и Молитвом Господу да га исправно протумачите и уз Вашу мудру одлуку учините све да се уведе ред у начину запошљавања (било рукоположења или за вероучитеље),  да  се  спречи  анархија  на  Факултету и  сагледа стварна потреба за  свештенством а не  уписују и они потпуно недостојни  да  носе  име  студента  Православног  Богословског факултета, а камоли чак и мантију!

 Ако се ускоро не спрече овакве злоупотребе, обавестићемо и Универзитет у Београду, Владу Србије, Министарство просвете и јавности дати на увид многе друге злоупотребе, које су присутне и даље на Факултету, али и у СПЦ.

Благословите и наш искрени допис:

Група свршених студената Теолошког факултета у Београду,

без посла, са децом и незапосленим женама.“