header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow У Руској Православној Цркви ће се појавити „научни манастири”
У Руској Православној Цркви ће се појавити „научни манастири” Штампај Е-пошта
четвртак, 26 септембар 2013

 Дошло је време да у Руској православној цркви оснивамо „научне манастире” за припремање „образованих монаха” - изјавио је председник сектора за спољне црквене односе Московског патријархата, митрополит Волоколамски Иларион, у понедељак у Троице-Сергијевој лаври на међународној конференцији посвећеној пројекту „Одредбе о манастирима и монаштву” РПЦ.

Идеју неких монашких обитељи о „специјализацији” у образовању и едукацији подржали су и други учесници форума.

По речима митрополита Илариона, током последњих 25 година - у РПЦ примећен је огроман пораст броја манастира – од 20 до 800. Током тих година замонашило се око десет хиљада људи, а активна дискусија о црквеном пројекту „Одредбе о манастирима” последњих година одвија се и међу монасима и у епископату.

„Овај пројекат припремила је комисија Међусаборског присуства <…> Даље ће те одредбе бити послате на разматрање епархијама и манастирима, а затим у президијум Међусаборског присуства и тек после укупног црквеног разматрања Архијерејском сабору Руске православне цркве. То је за сада само предлог документа” – истакао је председник сектора у Синоду за манастире и монаштво, архиепископ Сергијево-Посадски, Феогност.

„Да би се појавили образовани монаси, потребни су научни манастири”. За научнике-монахе треба да се створи повољна атмосфера која би доприносила њиховом научном и духовном напредовању”, рекао је митрополит Иларион.

По његовим речима, данас је главна разлика  између западног монаштва и источног у „много вишем степену диференцијације позвања” – на западу они који желе да се баве науком имају могућност да се њоме баве.

„Ми немамо научне манастире и скоро да нема научника монаха, а неповерење према науци, образовању и просвећивању <…> чврсто опстаје у монашкој средини” – истакао је председник сектора за спољне црквене односе.

Судећи по његовим речима, узрок се крије у предубеђењу да „ученост није потребна за спасење и да је неспојива са смирењем”.

„Образованих монаха је мало. У многим манастирима нема ни довољно услова за њихов развој. Код нас се образовано монаштво углавном развија при духовним школама, посебно при Московској духовној академији” – рекао је митрополит за РИА Новости.

Одговарајући на питање - у чему је њихов значај, он је подсетио да су манастири увек били центри просвећености и нагласио да Црква не може да живи без развоја науке.

„И у том смислу монаштво је увек, у крајњем, током последњих неколико векова имало водећу улогу и огромну мисионарску функцију. Пре револуције смо имали и учене монахе, мисионаре” – рекао је архијереј. Као пример навео је светитеља Николаја Јапанског, који је био јеромонах, а завршио је академију, отпутовао у Јапан, тамо научио језик и тамо „основао Цркву од нуле”.

На конференцији су се такође чула имена светитеља Филарета Московског, Теофана Затворника, митрополита Макарија (Булгакова), Игнатија (Брјанчанинова) и других познатих научника Цркве.

Учесник на конференцији, намесник Високо–Петровског манастира и ректор Руског православног универзитета, игуман Петар (Јеремејев) у интервјуу за РИА Новости на питање о вероватноћи оживљавања руских манастира као центара учености и просвећености одговорио да је за московски манастир могућност „специјализације” у овој или оној сфери црквене делатности сасвим могућа. 

„При том се то може потпуно органски спајати са историјом развоја самог манастира. У 19. и 20 веку Високо-Петровски манастир је стално био повезан са развојем образовања и просвећености. У 19. веку намесник манастира је често повезивао ту дужност са улогом ректора ове или оне духовне установе. Почетком 20. века, убрзо после затварања Московске духовне академије, она је илегално наставила свој рад у оквиру Високо–Петровског манастира. Само обнављање манастира почетком 1990-их било је условљено распоређивањем сектора за верско образовање и катехизацију Синода, као и отварањем Руског православног универзитета” – рекао је игуман Петар. 

Зато данас узајамно прожимање духовних традиција обитељи и образовне делатности универзитета карактерише служење манастира друштву, поред осталог и просветитељски.

„Да би та мисија била успешна, очигледно је да братство манастира треба непрекидно да уздиже свој образовни ниво” – нагласио је намесник.

Он је додао да се већ данас братство манастира образује на богословским и световним московским високим школама, изучавајући поред осталог економију, правне науке, студије религије, филозофију, теологију. Неки од њих предају на Руском православном универзитету. На бази манастира такође је основана Петровска богословска школа за вернике.

На конференцији су разматрана и друга актуелна и актуелна питања монашког живота. Тако је главни референт, митрополит Иларион, изјавио да је „монаштво у друштву – једна од веома тражених форми монашког служења”, али захтева „посебну хијерархијску контролу”.

Митрополит је такође позвао на утврђивање критеријума животног доба „монашког пунолетства” и предложио да се могу замонашити људи не млађи од 20 година, односно да се укине граница од 18 година.  

Ради избегавања „пострига под притиском” он је предложио да се захтева писмена молба која би потврђивала добровољну жељу човека да постане монах, а оне који су криви за приморавање на постриг  сурово кажњавати, чак и искључивањем из чина достојанства.

Митрополит Иларион се дотакао и питања о промени имена приликом пострига, које по његовим речима, означава ступање човека у нове односе са онима који му дају име и постаје први чин послушања. Зато „избор имена треба да буде искључиви прерогатив онога који прима постриг”.

Време тајног монаштва отишло је у прошлост, уверен је митрополит Иларион, а кривци за обављање тајних пострига такође треба строго да се кажњавају као прекршиоци црквене дисциплине.

Расуђујући о питању изборности игумана и игуманија, митрополит је истакао да, судећи по дискусији, Руска православна црква још није спремна за то да избор на те дужности постане правило у њеним манастирима, као, на пример, на грчкој Светој гори Атон. По речима митрополита, могуће су „међуваријанте” уз узимање у обзир мишљења братства, а да се коначна одлука оставља највишим у хијерархији свештеника.

Одговарајући на питања других учесника конференције, митрополит Иларион је истакао да је примање монаштва пред смрт – споран обичај и да „монашки постриг није средство за исцељење од болести”.

Превела

Ксенија Трајковић

http://fakti.org/orthodox-point/svyataya-rus/u-ruskoj-pravoslavnoj-crkvi-ce-se-pojaviti-naucni-manastiri

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 26 септембар 2013 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 70 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

+ + +
 
"...О свим тим противприродним гресима, тим изопаченостима, старац Јефрем Аризонски саветовао је да исповедник супружнике о томе на исповести пита директно, јер их многи не сматрају изопаченошћу, па их зато и не исповедају. Они мисле да су таква огавна дела нормална, као што су такозвани орални секс и хомосексуални односи (извините што морам да кажем наглас). Све ово је апсолутно недопустиво, то је девијација."

Архимандрит Сава Светогорац

 
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.