Како нам јављају читаоци из Чачка, први пут од када православни верници у овом крају иду у цркву, нико од њих данас није могао да оде у своје парохијске храмове на Свету Литургију – ни црква Светог Вазнесења, ни црква Светог Успења, ни храм Свете Марине у Атеници нису служили Литургију по наређењу администратора жичког, епископа шумадијског Јована. Народ је по обичају кренуо у своје храмове, али Литургије није било. Разлог? Главна новотарска теза – да кад дође епископ у неко место, тада се служба служи само тамо где је он.

Тако, наравно, није радио ниједан владика жички – ни Николај Велимировић, ни Јефрем Бојовић, ни Герман Ђорић, ни Василије Костић, ни Стефан Боца, па чак ни Хризостом Столић. Тако је урадио само Јован Младеновић, администратор жичке епархије, по угледу на свог духовног учитеља и упропаститеља епископа браничевског Игњатија Мидића.

 Зашто? Зато што је 13. октобра 2013, у недељу, освештаван храм Светог кнеза Лазара на брду Љубићу, на месту чувене битке Другог српског устанка у којој је херојски погинуо барјактар Карађорђев, Танаско Рајић. Ако се зна да је патријарх Иринеј учествовао, и то активно, у догађајима 2010. у епархији рашко – призренској, а да је владика Теодосије човек који се директно ставио у службу НАТО-а, онда је јасно шта о свему овоме мисли Свети кнез Лазар.

Леп је храм, лепо је и освештање, за радост целог народа – али, није лепо оно што раде новотарци: да на силу „наватавају“ народ да дође на службу на којој су служили патријарх Иринеј, владика Јован и владика Теодосије (Шибалић), пријатељ Џозефа Бајдена и Хашима Тачија, и да по директиви ускраћују богослужење народу који неће са њима. Данима су по граду лепљени плакати на којима је писало „Сви на Љубић“, вероучитељи су агитовали да привуку децу, сви медији су стављени у службу доласка, локална ТВ Галаксија организовала је директан пренос са коментаром- све као у Нишу поводом годишњице Миланског едикта. И скупило се око пет стотина људи (сам Љубић  са околином има преко десет хиљада становника), а народ у Чачку остао је прикраћен за Литургију.