Ако желимо у Светску трговинску организацију морамо дозволити увоз генетески модификованих организама, порука је министра трговине Расима Љајића након што је Европска комисија у извештају о напретку Србије такође упозорила да морамо променити закон о ГМО. Тако је поново актуелизована тема о генетски модификованим организмима али овога пута изгледа да ће ускоро злогласна ГМО храна легално улазити у Србију, с обзиром да је Љајић изјавио да се о пријему у СТО одлучује у децембру, па самим тим и закон мора бити усвојен до тада. Како министар објашњава, можемо да задржимо забрану производње али не смемо да бранимо промет генетски модификованих организама.

Имајући у виду да осам земаља и 15 региона у ЕУ има забране и мораторијуме за ГМО, поставља се питање како ЕУ уопште може да условљава улазак нове чланице прихватањем ГМО.

Несагледиве промене

На међународној конференцији о ГМО “Етика или интерес”, одржаној у просторијама општине Стари град, а у организацији грађанске иницијативе Србија без ГМО, Фонда органска Србија, Фестивала здравља Београд и Дома здравља „Стари град“, научници и активисти из Србије и света срушили су неке митове о ГМО, али и истакли велику опасност која са биотехнологијама долази.

Проф. др Џон Фаган из САД, молекуларни биолог и велики противник ГМО, објаснио је како функционише мешање гена различитих врста, али и да се за моделе које генетичари користе – не могу предвидети све последице таквог деловања.

“Гени су основа сваког организма и мењањем гена може се променити сваки његов део. То је моћан концепт али и пут у мегаломанију. Ставља научнике у позицију моћи какву човечанство није имало”, каже Фаган.

Генетска модификација се обавља тако што се извлаче делови ДНК разних организама, то могу бити вируси, бактерије, биљке или животиње. У другом кораку ти гени се убацују у ћелију, на пример биљке. Међутим, то није ни лако ни прецизно јер човеку је и даље непознат и неконтролисан процес интеграције тог гена у нову ћелију.

“Зато су ГМО опасни, јер се не може предвидети резултат. Модели које користе генетски инжењери не функционишу. Када се убаци један ген он мења и друге гене, мењају се многе ствари у функционисању ћелије. Не добија се само та промена коју желимо. Нико не може да предвиди промене које ће изазвати промена једног гена у једној биљци”, објашњава Фаган.

Генетски инжењеринг је неиспитана и контроверзна наука

Последице ГМО по људско здравље већ су забележене и документоване. То се пре свега односи на алергене, токсине и смањену исхрану.

“То је већ забележено у науци у стотинама студија. То није мит већ стварност”. Професор Фаган је издвојио истраживање Француза Саралинија које је трајало две године и где је истраживан утицај Монсантовог кукуруза НК603 и хербицида Роундуп на пацове. Утврђена је повећана смртност, оштећења јетре и бубрега, а код пацова су се појавили и тумори после четири месеца коришћења овог генетски модификованог кукуруза и хербицида који се користи у његовом гајењу. Поставља се онда питање како је ЕУ дозволила увоз НК603 кукуруза. Одговор је што је Монсанто приложио студију на основу истраживања које је трајало само 90 дана и које није показало никакве ефекте.

Према речима овог Американца, генетски инжењеринг је неиспитана и контроверзна наука, а коришћење токсичних, канцерогених и мутагених хемикалија у гајењу ових биљака изазивају загађење воде, ваздуха и тла.

Мит је да генетски модификовани усеви траже мање пестицида и хербицида. Постоје подаци да је увећано њихово коришћење у производњи ГМ усева, а последица је и стварање суперкорова. Чак негде ГМ кукуруз постаје коров на пољима ГМ соје па се онда мора поливати другим хербицидима. Постоје бар 24 корова отпорна на Роундуп. Постоје случајеви у САД где су фармери одустали од гајења памука јер нису могли да се реше корова.

Митови о глади у свету и приносима ГМО

“Ако би генетски модификовани организми могли да реше проблем глади у свету можда би вредело преузети ризике?”, запитао је Фаган. Ипак, упркос томе што је то један од главних аргумената за ГМО произвођача то је далеко од истине, чак има много супротних примера.

Према његовим речима свет није гладан зато што нема хране, већ зато што немају сви приступ земљи и храни. Проблем је политички и друштвени, а не технички.

Тако је 2000. године генетски модификовани кукуруз контаминирао залихе кукуруза у САД чиме је направљена штета од милијарду долара. Такође, у САД је 2006. године експериментални ГМ пиринач заразио обични пиринач због чега је наредне године смањен извоз из САД за 20 одсто. Стотине тужби су покренуте против немачке фирме која је произвела тај пиринач, а одштете се мере милијардама долара. У Шпанији је смањена органска производња кукуруза због контаминације ГМ кукурузом. Последице производње ГМ соје у Аргентини још су погубније по ову државу у чијој производњи соје је 95 одсто генетски модификована соја. Мања је штета што је прелазак на ГМ соју отерао мале фармере из села у сиромаштво градова или што је смањена различитост у производњи хране. Највећа штета је што је број људи са канцером повећан за 300 одсто, а репродуктивних проблема за 400 одсто.

Како објашњава Фаган, Монсанто је убедио Аргентинце који су били у кризи и банкроту да ће их производња ГМ соје извући. Влада је тако подржавала производњу соје, пошто је већином била за извоз, у буџет су улазила велика средства од извозних такси. Сада међутим, нико неће аргентинску соју.

“Ако се дозволи улазак ГМО, Монсанто ће преузети производњу семена, извући ће паре из економије, а то семе неће бити српско већ ће припадати једној мултинационалној компанији. Биотехнолошке компаније манипулишу индустријом семена да би преузели контролу над производњом. Тада фармери више немају избора и морају да користе само ГМ семе. У Аргентини су лобирали и преко банака тако што је нуђено повољно финансирање узгајања ГМ усева”, напомиње Фаган.

Чак нема ни доказа да су приноси ГМ биљака већи од природних сорти. У САД је урађена значајна студија у којој је показано да ниједан комерцијални ГМО није направио веће приносе од природних врста. Чак обрнуто, раст приноса углавном је остварен већим приносима природних сорти.

ГМО нису освојили тржиште

“Порука биотехнолошких компанија, коју су вероватно већ и саопштили и вашим политичарима, је да је ГМО освојио свет и да ако га ваша земља не прихвати заостаћете у развоју. Навешће податке како ГМо узгаја 17 милиона фармера на 170 милиона хектара у 28 земаља и како је производња повећана стоструко од 1996. године. Међутим, чак 95 одсто ГМО се односи само на четири културе соју, кукуруз, памук и канолу. Од свих ГМО усева 90 одсто је у пет земаља – САД, Канади, Бразилу, Аргентини и Индији. У следећих пет земља је осам одсто, а у следећих 18 земља производи се свега два одсто ГМ усева. У 167 земаља на свету нема производње ГМО. Чињеница је да после 20 година огромног рекламирања ГМО нису освојили тржиште. На свега 3,5 одсто пољопривредних површина на свету се производи ГМО, а свега 0,67 одсто фармера их сеје”, указује он.

Ни потрошачи не верују ГМО, а и зашто би када ниједно од обећања биотехнолошке компаније нису испуниле. Обећале су веће приносе, већу хранљивост, отпорност на сушу… Ништа од тога није направљено, а једино што имамо је да су отпорне на неке пестициде. Како објашњава Фаган, биотехнолошке компаније немају знања да направе генетски модификоване организме који би испунили обећања.

“Мултинационалне компаније воле ГМО зато што су патентирани и зато што су власници патента. Зна се да ко контролише производњу хране тај контролише све. Да ли дозволити мултинационалним компанијама да контролишу производњу хране у једној земљи?”, закључује питањем Фаган.

Управо контрола производње хране и семена патентима и убирање ренте је прави циљ биотехнолошких компанија сматра и др Вандана Шива, физичарка из Индије која се посветила борби против ГМО.

Рента на живот

Она је сигурна да је технологија ГМО само изговор да би се остварио циљ, а то је власништво над патентом од кога се узима рента – “рента на живот”.

“Мултинационалне биотехнолошке компаније ушле су СТО и прогурале одредбе о заштити интелектуалне својине тзв. ТРИПС да би освојиле светско тржиште. Индија има добар закон о интелектуалној својини који каже да пољопривредни и медицински производи не могу бити патентирани. Зато је Индија највећи произвођач јефтиних генеричких лекова. Новартис (део Сyнгенте једне од највећих биотехнолошких компанија на свету) је тужио индијску државу да би продавао исте лекове неколико пута скупље, али одлуком Врховног суда тужба је одбијена. Данас у Индији имамо 110 банака семена како би семе остало заједничко богатство, а не патент у власништву неке компаније”, објашњава Шива.

Она назива наметање интелектуалне својине свету диктатуром, а да “Монсанто не производи само генетски модификоване организме већ и генетски модификовану демократију. Уместо “од народа, за народ и према народу” имамо, “за корпорације, од корпорација, према корпорацијама”, истиче она.

Тако је сада чување семена постало кршење закона уместо највеће дужности сваког народа, наставља она, додајући да је семе резултат милиона година еволуције и промена једног гена не може га учинити нечијим власништвом.

“ГМО индустрија стално говори како дају веће приносе и тако решавају проблем глади у свету, а ко им се супротстави он је онда крив за глад. Затим, како је то еколошки јер смањује употребу хемикалија, као и да доноси просперитет фармерима. Никада од њих нећете чути ни реч о патентима, а то је њихов централни циљ. Ако данас ограничимо патенте – ГМО је мртав. Ако не наплаћују ројалтије то их више неће интересовати”, апелује ова индијска активисткиња.

Масовна самоубиства фармера због ГМО

Прича о ГМО у Индији посебно је тешка јер се сумња да је око 284.000 фармера од 1995. године починило самоубиство због тога. Наиме у Индији је значајна производња генетски модификованог памука, тзв. Бт памук чији је произвођач Монсанто. Према речима Шиве, сиромашни фармери узели су семе на кредит и дали хипотеку на земљу. Када више нису могли да отплаћују дугове и када су кренули да одузимају земљу сељак би отишао у шупу и попио флашу пестицида.

“То је прича 95 одсто удовица. Огромна већина самоубистава се одиграла баш у области у којој се производи памук. Осим тога килограм обичног семена коштао је пет рупија, а килограм Бт семена чак 4.000 рупија, али сељаци би отишли у град а тамо би их продавац убедио да ће то семе од њих направити милионере”, прича Шива.

На крају, она је позвала да се у свакој земљи идентификује ко су корумпирани политичари или плаћени научници или медији и да се то објави на Интернету.

Такође, треба рећи да су Монсанто и Сyнгента добиле награду Wорлд Фоод Призе (Светска награда за храну), али и да су те компаније главни спонзори те манифестације, па су тако фактички доделиле саме себи ову награду.

Србији не требају ГМО

Што се тиче Србије, око 70 градских и општинских скупштина је током протеклих месеци усвојило Декларацију против узгоја, коришћења и промета ГМО и како наводи Миладин Шеварлић, професор на Пољопривредном факултету у Београду, упркос приступању Србије Светској трговинској организацији, наша земља није дужна да прихвати увоз ГМ хране, уколико не жели.

„Чак и када би занемарили резултате доступних независних истраживања о изразито негативним прехрамбено-безбедносним последицама коришћења ГМО у исхрани експерименталних животиња, а њих не смемо занемарити због могућих последица по здравље садашње и будућих генерација, Србија нема ниједан производно-економски разлог да дозволи промену садашњег закона о ГМО и увођење ГМО у пољопривредну производњу или промет производа који су пореклом од ГМО “, рекао је Шеварлић.

Србија је по аграрним ресурсима потецијално релативно значајан извозник пољопривредно-прехрамбених производа и своју позиционираност на међународном тржишту треба да обезбеђује производима из органске и интегрално контролисане пољопривредне производње, а не узгојем, прерадом и пласманом производа на бази ГМО.

“Поред етичких, здравствених и еколошких разлога, Србији нису потребни ГМО у пољопривреди и због процењене штете у годишњем износу од 500 милиона евра по основу увоза ГМО за узгој само пет култура (кукуруз, соја, уљана репица, кромпир и парадајз) и разлике у цени коју на тржишту можемо да остваримо између наведених ГМ производа и истих који нису модификовани, а све су више тражени и са стално растућом ценом на међународном тржишту. Процењену штету треба увећати за економски немерљиве последице губитка националне одрживости и независности у прехрамбеној безбедности становништва, директне и индиректне губитке по основу ликвидације домаће производње семена, садног материјала и приплодне стоке – најпрофитабилнијег дела агробизнис система у Србији, као и радних места у тим секторима агробизниса и са њима повезаним секторима привреде, учешћа наших семена и садног материјала на тржиштима других земаља и губитка маркетиншке препознатљивости да производи из Србије нису генетички модификовани”, израчунао је Шеварлић.

Милица Војић Марковић, председник Одбора за екологију из редова ДСС-а најавила је да ће поднети амандман на закон о ГМО у ком ће тражити мораторијум на промет и узгој ГМО у наредних 20 година.

(Балканмагазин.нет)