Добри фанариота: Пронађен гроб деда Нектарија, митрополита пиротског (видео)
понедељак, 04 новембар 2013
Приликом радова на уређењу дворишта Старе цркве у Пироту откривена је надгробна плоча у којој је тачно пре 160 година сахрањен у седећем положају пиротски митрополит Нектарије. У књизи „Српски Јерарси“ пише да је он био Грк са острва Митилене и да је остао у добром сећању код старих Пироћанаца. Деда Нектарије, како су га од миљоште звали, стигао је у наш град 1836. године, одмах након Пиротске буне којом су наши преци изиричито захтевали прекид несносне турске тираније, смену њиховог ајана и прогон похлепног грчког владике Јеронима. Те године у граду је избила и куга која је однела чак 4.000 живота...
Деда Нектарије није знао српски ни речи, говорио је грчки и служио се тумачем, али је хришћане у Пироту чувао и добро се с чорбаџијама слагао, пише Владимир Николић у свом делу „Стари Пирот“. Он сматра и да је улогу владикиног преводиоца и писара вршио Пејча, чувени пиротски даскал који је о већим празницима и у храму проповедао.
Занимљиво је и да деда Нектарије, за разлику од других фанариота, није наметао богослужења на грчком језику већ је у Пироту и околини брижно неговао народна, "славјанска" богослужења. Годину дана пре своје кончине, деда Нектарије је отворио прву школу у Пироту, а постоји податак да је те исте године даривао Цркву са 29.000 гроша. Овај "мирни и кротки човек" (како га описује Милош Обреновић) упокојио се 1853. године, након седамнаест бурних година проведених на трону пиротске митрополије оставивши неизбрисив траг на духовност и просвету у нашем граду.
Његова гробница је необична, наликује малом храму у коме је уснули деда Нектарије постављен у седећем положају окренут ка истоку да ту сачека васкрсење мртвих и живот будућег века. Наспрам њега је мала лучна увала у зиду, налик апсиди. Могуће је да је приликом погреба у њој постављена нека икона која се у међувремену распала.
Нека би Бог Милостиви дао да и ми истрајемо у овим нашим тешким временима, као што су деда Нектарије и сви наши благочестиви преци истрајали да у времена нељудска остану људи, да у времена христоборна остану Христови и стигну у вечну радост Његову. Амин.
"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан, није одлика српског народа".
