Ава Дионисије Игњат је чувени румунски старац и православни подвижник. Живео је до скоро на Светој Гори у манастиру Ватопед. Његове мисли и поуке су једноставне и отрежњујуће. Сматрају га светим човеком.

Питање: Високопреподобни Старче, који је смисао нашег живота на овом свету?

Одговор: Једини смисао и циљ нашег земног живота јесте да се спасемо, да задобијемо Царство Небеско. Наш Господ Исус Христос нас учи: Будите свети као што је свет Отац ваш небески. (уп. Мт. 5,48).

За време живота на земљи, уз помоћ благодати Божије и наших добрих, хришћанских дела можемо достићи светост. А ако, због недостатка врлине не можемо да се удостојимо светости, треба да тежимо да наследимо рајска насеља. Немогуће је да истовремено будеш добар хришћанин и да живиш у греху. Ако чиниш грех, удаљујеш се од благодати Божије и сједињујеш се са нечастивим. Према томе, удаљујеш се од Цркве, од Светих Тајни и од богонадахнутог учења Цркве само да би задовољио своје страсти, које ти је нечастиви посејао у срце.

Не треба човек да следи својим страстима. Зато Црква пева: Од младости моје враг ме искушава … (Степена, глас 4.) Зато и у Светом Писму пише: Не лажите један другога, јер свукосте старог човјека са дјелима његовим, и обукосте се у новога, који се обнавља за познање, према лику Онога који га је саздао. (Кол. 3, 9-10).

Јер ако смо од старог човека, онда смо робови страстима и греху.

П: Каково је учење светих отаца о духу човековом и духу демонском?

О: Човеков дух постаје демонски (дух) тј. бива демонизован кроз грех. Кроз наше видљиве и невидљиве покрете и мисли, дјаво сеје семе сваког зла у наше срце. Ако човек прихвати зло семе у срцу, оно ће почети да расте. Ако (човек) није трезвен и ако га не одбаци и очисти своје срце благодаћу Духа Светог и сваким добрим делом, а посебно молитвом, постом, исповешћу и Причешћем, оно ће се укоренити и почети да расте.

И од тог тренутка, дјаво одлази од човека јер је сигуран да ће га он следити и живети по својим страстима не презајући ни од каквог зла.

П: Да ли то значи да благодат Божија одступа од човека и да га дух разврата гура у сваку врсту зла и противприродних грехова, ако је он разуздан и живи раскалашно?

О: Управо тако. Али још страшније је што се то прихвата као нешто сасвим природно. Човек мисли и говори да никако не може да не чини те грехове.

Зато од почетка морамо пазити на телесну и духовну чистоту. Велику помоћ ћемо имати у нашој духовној борби и подвизима, ако очувамо телесну и духовну чистоту, као што је то у монашком животу. А мирјани треба да ступају у брачне односе онако како то Црква учи, и након што су ступили у свету тајну брака. Нечастиви све то зна, зато тако бесомучно гура људе у грех прељубе и блуда. Ова многобројна зла у нашим временима су од демона, који желе да обешчасте храм Духа Светог, а то је тело хришћанина. И после тога да га гурају у сваку врсту зла. Када једном учиниш те грехове не можеш више да се молиш, престанеш да идеш на Литургију, не исповедаш се и не можеш да се вежбаш у врлинском животу.

Због тог световног духа, који се кроз лоше образовање, богохулне филмове, рекламе, жеље и грехове још од детињства уобличава око срца, хришћанин не може више да се моли, нити да чини добра,  богоугодна дела.

Али чак и они који су пали у најтеже грехове могу да се исправе уз помоћ благодати Божије. Та борба и избављење од грехова и демона рачунаће им се као мучеништво.

П: Да ли је након крштења нечастиви изгнан из дубине срца? И да ли он онда дејствује само споља?

О: Да, он дејствује ван срца. Али ми грешимо и дозвољавамо му да продре у дубину нашег срца. Управо то се назива страшћу. Од тог тренутка, ми смо водјени страшћу, али чак ни у тим тренуцма нас благодат Божија не напушта.

Бог је човеку дао апсолутну слободу. Благодат Духа Светог учи човека шта је добро, а шта зло. Показује му пут у Царство Небеско, и пут који води у пропаст тј. у пакао. Бог нам говори: Ставио сам пред вас живот и смрт, благослов и проклетство; зато изабери живот (5. Мој. 30,19).

Благодат Духа Светог је могла да учини немогућим да човек икада падне или згреши. Али у том случају човек не би имао ни своју личност нити врлине, већ би био као животиња или робот. Ниједно створење Божије нема слободу какву човек има. Хришћанин који испуњава заповести Божије, благодаћу Божијом може постати светитељ. А Бог је толико добар да чак и када згрешимо, ако у покајању завапимо: Господе опрости ми! Господе помози ми! Он нам прилази и помаже нам да се подигнемо из блата наших грехова. Зато нам је наш Господ Исус Христос рекао: Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити (Мт. 11,28)!

Медјутим, ако су се страсти укорениле у човеку и постале његова друга (грешна) природа, такав човек ће рећи: ,,Немогуће је да се решим тих страсти!”

А ово је посебно изражено данас зато што су последња времена, и људски род је постао немаран и неосетљив према свему духовном. Било да је мирјанин, монах или свештеник, њега не интересују страсти и грехови. У томе се крије велика опасност зато што на тај начин дозвољавамо демонима да нас све више и више поробљавају.

П: Како објаснити гордост?

О: Гордост долази само од демона. Кроз Свето Крштење, Бог је опростио и отпустио прародитељски грех, као и све грехове почињене пре крштења, те је дао човеку да се кроз благодат Духа Светог усвршава, рекавши му: Будите ви, дакле, савршени као што је савршен Отац ваш небески (Мт. 5,48).

П: Али трагови остају!

О: Њих треба да се решимо благодаћу Божијом, која нам увек помаже на нашем путу обожења. Али пошто смо створени као слободна бића, морамо се борити против страсти и греха. На пример, ако си пушач, имаш власт да кажеш: ,,Исповедио сам се, и уз Божију помоћ од сада више нећу пушити!” Али стари човек у теби ће рећи: ,,Пушиш већ годинама! Нећеш ти то моћи оставити! Разболећеш се и умрети!” Али, ако имаш вере, оснажен благодаћу Духа Светог, одговорићеш: ,,Ја сам одлучио! И уз помоћ Божију остављам цигарете без обзира на све!” Е тада, човека осењује благодат Духа Светог и у свему му штедро помаже. Али ако размишљаш овако: ,,Остављам цигарете, али ипак ћу пушити још једну, две седмице, и после тога престајем са пушењем без обзира на све.”

То значи да ниси одлучан, да ти је воља раслабљена, није те оснажила благодат Духа Светог, и нећеш престати пуштити.

П: Да ли се греси родитеља преносе на децу?

О: Родитељима који имају тешке грехове и пороке (развратници, алкохоличари, наркомани, пушачи итд.) могу се родити физички и ментално болесна деца. Ово и медицина потврдјује. Медјутим, овде дејствује и божанска благодат присутна у Светим Тајнама, крштења, миропомазања, исповести, причешћа, брака, које помажу дететовом спасењу. Али греси које родитељи чине након родјења детета такодје могу имати негативне последице на духовно и телесно стање њиховог детета. Осим тога, лошим  васпитањем, родитељи укорењују страсти у дететовом срцу, а оне су крајње пагубне за душу.

Имамо примере у Светом Писму и у Светом Предању да су се од чистих и праведних родитеља радјала облагодаћена деца – деца светитељи, као Пресвета Богородица, Св. Јован Претеча итд.