header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Свети Владика Николај: Увредили смо Господа, кажњени смо Штампај Е-пошта
уторак, 30 децембар 2008

 Говори српском народу кроз тамнички прозор

Што оставише закон мој и не слушаше гласа мојега, него ходише за мислима срца својега и за идолима – зато, ја ћу нахранити тај народ пеленом и напојићу га жучи

(Јер. 9,13).

Највећи Јеврејин постао је, дакле, тужилац Јевреја. Није тешко замислити ни највећег Србина као тужиоца Срба. Свеци Божји могу да трпе дуже од свих осталих људи, али не могу колико Бог. Свевишњи Бог може несравњено дуже да трпи него ли сви свеци Његови. Зато ми и певамо уз Велику недељу: ''Слава долготерпјенију Твојему, Господи!'' Питате ли зашто би нас Свети Сава могао тужити Богу? Заиста, за две или три ствари могао нас је тужити.

 + + +

Грешили смо, и испаштали смо.

Увредили смо Господа Бога, кажњени смо.

Укаљали смо се сваким неваљалством, опрали смо се крвљу и сузама.

Погазили смо све што је претцима било свето, зато смо били погажени.

Имали смо школу без вере, политику без поштења, војску без родољубља, државу без Божјег благослова. Отуда нам пропаст и школе, и политике, и војске, и државе...

...Преко пророка Јеремије овако рече Господ за народ свој: што оставише закон мој и не слушаше гласа мојега, него ходише за мислима срца својега и за идолима – зато, ја ћу нахранити тај народ пеленом и напојићу га жучи (Јер. 9,13).

Да ли сте ви познали оно што сам ја познао у овој земљи? Ја сам познавао једнога човека који је учинио најпре ових десет грехова: 1. није веровао у Бога, 2. клањао се којекаквим измишљотинама као боговима, 3. хулио је и псовао име Божије, 4. тукао је своје родитеље, 5. недељом је радио све послове као и понедељком, 6. убио је човека, 7. чинио је прељубу, 8. крао је и пријатеље и непријатеље, и ортаке и цркву и државу, 9. лагао је клео се криво на судовима, 10. завидео је суседима својим и жудео је увек да постане његово оно што је било туђе. Према томе, тај човек је погазио сав стари закон Божији. Разбио је таблице Мојсијеве и поклонио се златном телету јеврејском.

Ај, браћо моја, кад год сам помислио на овога безаконика, ја сам се одмах сетио још једнога таквог, па још десет и још стотину таквих. А верујем, да ће и сваки од вас знати бар за десетину таквих безаконика у својој околини. Какво је онда чудо што нас је Бог био оставио и предао мачу најљућег народа у  свету?

Узалуд је говорити: па није сам народ такав био. Заиста, није. Али нису ни сви Израиљци чинили прељубу са женама мадијанским, па ипак дође погибија на сав народ, те погибе двадесет и четири хиљаде људи (4. Мој. 25). Хоћете ли још један пример? Кад је Исус Навин освајао обећану земљу, један једини човек згреши код Јерихона, те сакри нешто од опљачканих ствари, па због преступа његова погибе у један дан три хиљаде ратника (Ис. Нав. 7.). Још један пример: Када Филистеји повратише ковчег завета Израиљцима, обрадоваше се сви веома, па у радости и радозналости неки отворише ковчег и завирише у њ. Због тога бише одвах ударени руком Господњом, али не само они, него многи други, педесет хиљада њих из народа (1. Сам. 6, 19). И, зар нисте читали, да умало није потонула лађа са свима путницима, због преступа једног јединог човека, пророка Божјег Јоне? Какво је чудо што је наша државна лађа потонула због хиљаде тежих грешника од пророка Јоне?

Немојте ме опомињати на Содом и на реч Господњу коју рече праведном Авраму. Када Аврам упита Господа, да ли ће уништити грешни град Содом, ако се нађе у њему десет праведника, одговорио му је Господ да неће, него да ће поштедети цео град Содом због тих десет праведника. Ви говорите: било је у српском народу више од десет праведника, па зашто нас Господ није поштедео? То је кушачка реч. Као да вам је непознато, да је Содом био незнабожачки град; да није знао за једнога Бога, као што је знао народ Израиљев; и да није био крштен у име Свете Тројице, ни причешћен крвљу Христовом као народ српски. Разлика је као између неба и земље. Зато, онај који по правди суди хтео је сачувати Содом због десет праведника, а није хтео сачувати Израиљ због десет хиљада, нити Србе због стотине хиљада праведних душа. Јер, Содомљани нису уопште знали за једнога истинитога Бога. Јевреји су сазнали за једнога истинитог Бога преко пророка и кроз чудеса многа. А Срби су сазнали за Бога јављенога свету у лицу Господа Исуса Христа. Према скали познања Бога креће се и мера казне.

Оставимо се дакле парничења с Богом, него у искреном признању и скрушеном покајању узвикнимо: Праведан си, Господе Боже наш, и праведно си учинио што си нас Србе нахранио пеленом и напојио жучи. Јер многи од нас погазише Твој свети закон, као да је то нека парламентарна шработина. Не да га погазише једном и једнога дана, него га газише двадесет година пред лицем неба и земље.  И многи заборавише Тебе, Бога отаца наших, Бога светих наших цара и патријарха, и посника и молбеника, и страдалника и мученика, па пођоше за мислима и жељама срца свога умртвљенога телесним страстима и сатанским варкама. Зато си праведно поступио што си нас нахранио пуном зделом пелена и напојио пуном чашом жучи, Господе славни и страшни.

А сад, Господе, молимо Ти се скрушено, поштеди преостатак свога народа, да нам се не смеју, и нама и Теби, јеретици и безбожници говорећи при чаши вина: где је Бог српски? Што им сад не помогне? Што их не избави из руку наших, ако је јачи од нас? И где је тај Свети Сава српски? Зашто не заштити Србе, кад га Срби толико воле и славе?

Из Твоје руке, Господе свети, примићемо опет и пелен и жуч. Али не дај нас у руке људске.

Помози нам, Господе, помози нам, да се поправимо и да чисто послужимо. Даруј нам силу Твоје свете благодати, да можемо по Твоме закону сваки дан са сваким созданијем и диханијем славити и величати, јединога истинитога Бога нашега у Тројици Живоначалној, јединосушној и нераздељеној, на век века. Амин.

...Зашто си се разгњевио на нас, Господе небески? Разгњевих се, зато што кад вам дадох све што вам срце искаше, ви се осилисте, али не за истину, него да идете и зла  у зло, нити хтедосте знати за ме. Све учинисте онако како у прастаро време учинише Јевреји, како вам сведочи мој славни пророк Јеремија (Јер. 9,3).

Зато, што сте ме ви Срби попљували вашим хулним речима; што сте упраљали име моје горе од сваког имена вашим псовкама.

 Јер, нико у паклу није чуо да је неко од Срба псовао сатану, или некога од његових демона, али су сви анђели моји на небесима чули са српских уста псовке имена мојега и имена мојих светитеља. Ако нађете једнога Србина које је псовао ђавола, ја ћу опростити стотини оних који су псовали име Бога Створитеља и Сведржитеља. Али нећете наћи. Дакле, сатана са својим ђаволима био је у већој части код вас него ја, ваш Творац и Отац. Зар је то мала ствар, због које сам се разгњевио?

О Господе благи, опрости нам, и кажи нам зашто си се још разњевио на Србе?

Зато, што су се нова господа српска стидела да иду у храмове на молитву; и што су се стидела да величају име моје на високим школама; и што су почела обожавати дела моја место мене, Створитеља неба и земље; и што су напустили слављење мојих анђела и светитеља па су почели славити смртне људе; и што су се повели за најлуђим безбожницима и најзлобнијим јеретицима у свету, примајући и понављајући луде речи њихове, и читајући и пишући безумне књиге, које су путовођ за пакао. Стара српска господа друкчије су мене поштовала и друкчије српски народ учила. Кажите ми, зар је то ситна ствар због које сам се разгњевио? Реците ми, кад би ви позвали госте у свој дом, па гости се најели и напили, па почели ружити домаћина, а уважавати слуге и слушкиње, и сто и столице, и лонце и чиније – зар се ви не би разгњевили?

О Господе, заиста су тешки греси наши. Но, нека буде милост Твоја већа од греха наших. Опрости нам, благи преблаги, и снисходи слугама Твојим и реци, зашто си се још разгњевио на Србе?

Зато, што сте ми досадили са вашом кукњавом кад вас ударим и са вашим безобразлуком кад вас помилујем. Кад би неко од вас, са иоле разума и поштења, чуо од анђела хранитеља који иде уз вас и прате живот свакога од вас, кад би могао све чути што ја чујем, о гресима вашим у браку, па о гресима вашим у дућану, па о гресима на међама у пољу, па о гресима у шумама, па о гресима у судницама, па о гресима по школама, па о гресима и свештеника мојих, па о гресима у касарнама, па о гресима у водећим врховима; кад би неко од вас људи све чуо, све сазнао, све оценио и, по правди пресудио, заиста вам кажем пре би вечна пропаст дошла на тај народ него суза на око...

...Најбољи синови једнога народа служе за узоре своме народу. Али они нису само узори; они су и браници свога народа. Али нису само браниоци, они су и тужиоци свога народа.

Ко је био Свети Сава? Најлепши узор живота српском народу, ватрени бранилац српског народа пред другим народима, али и тужилац српског народа пред Богом.

Ко би то помислио? Ко би то рекао? Уствари, то је сасвим природно, да онај који нас је  духовно препородио, с правом се може тужити на нас. Када су Јевреји већ били додијали Христу својом злобом, рече им благи Спаситељ: Немојте мислити да ћу вас ја тужити Оцу; има /други/ који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате. (Јов. 5,45). Тако је сведочио злобним људима Онај који је видео небесни свет, као и земаљски, и који је знао шта бива на небу као и на земљи. Он је видео, и знао, и чуо из онога света како Мојсије тужи Богу свој народ због противљења Христу, због злобе према Месији.

Највећи Јеврејин постао је, дакле, тужилац Јевреја. Није тешко замислити ни највећег Србина као тужиоца Срба. Свеци Божји могу да трпе дуже од свих осталих људи, али не могу колико Бог. Свевишњи Бог може несравњено дуже да трпи него ли сви свеци Његови. Зато ми и певамо уз Велику недељу: ''Слава долготерпјенију Твојему, Господи!'' Питате ли зашто би нас Свети Сава могао тужити Богу? Заиста, за две или три ствари могао нас је тужити.

Прво, могао нас је тужити што смо били мека врата па смо се лако поклонили идолима европским. Мојсеј се жалио Богу на Јевреје као на тврдоврат народ. Свети Сава се може жалити на нас као на народ мековрат.

Друго, могао нас је тужити што су врховници српски уздигли и папу и Мухамеда изнад њега.

Питате ли, зашто нас је још могао Св. Сава тужити Богу? Заиста, за пет или за десет ствари могао нас је тужити. Прво, због школе без вере; друго, због политике без поштења, треће због војске без јединства духа; четврто, због брака без верности, и тако даље.

Да ли још питате зашто нас је наш Св. Сава могао тужити Господу Богу? Заиста, због десет или двадесет ствари могао нас је тужити. Због безбрачних развратних матораца; због брачних, а лакомислених младића; због бездушних интережџија; због грамжљивих самаца без деце; због нечиста ума; због прљавог језика; због богохулства; због увреде родитеља; због исмевања учитеља; и због такмичења у надмудривању уместо у братском помагању, и због нечега што смо ставили и нечега што нисмо ставили пред палату Народне скупштине споменике коњима а не људима, којима треба подражавати; и што нисмо ставили крст на онај фараонски споменик Незнаном јунаку на Авали.

И још за многе и многе грехове и лудости наше могао нас је тужити Свети Сава Христу Богу својему. Но, ако нас је и тужио, он се молио за помиловање наше, и Господ нас је ударио и помиловао. По својој недостижној мудрости, која, такорећи, безбројним очима гледа сву прошлост од почетка и сву будућност до краја, Господ даје онај лек који одговара болести и онај венац који одговара поштењу сваког човека и сваког народа. Па ни Свети Сава неће никад молити Бога да Бог убије његов народ, него да га у поштењу помилује а у болести да му даде горчину, горак пелен против грознице; ај, браћо, пелен против грознице среброљубља и грознице властољубља и грознице самољубља и грознице сластољубља, против свих грозница свих погрешних љубави, којима је овај народ заменио био љубав према Богу и љубав према ближњем.

...Којим путем сада да пођемо? Шта сада да радимо?

Да не грешимо, те да поново не испаштамо.

Да не вређамо Цара Господа Бога, те да не заслужимо још већу казну, авај, без помиловања.

Да се не каљамо неваљалством, те да се не би морали понова прати својом крвљу и својим сузама.

Да не газимо светиње предака наших, те да не би опет били прегажени.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом.

Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.

Нека се свак, ко је српски родољуб, пашти да задобије царство небеско, којим се једино може одржати царство земаљско на дуже време.

Кад је наш народ рекао: правда држи земљу и градове, као да је рекао: царство небеско држи царство земаљско. Јер, правда је једна сила од многих сила царства небескога. Једна друга сила јесте вера, трећа љубав, четврта истина, пета милост, шеста мудрост, седма чистота, и тако скоро без броја и без краја.

Размислите коју од ових сила имате, а коју немате. Пожурите да их све задобијете. Тако ћете бити савршени као Отац ваш небески што је савршен. Тако ћете одолети мрачним силама пакла , које су биле преовладале нашом државом, које ће нас и у сећању дуго морити као што мори страшан сан. И тако ћете најзад, оружани силом небеском, најбоље потврдити и своје родољубље и свој назив православних хришћана. Нека вам је на помоћ Господ Христос, са Оцем и Духом Светим на век века. Амин.

 

Приређивач: Уредништво сајта „Борба за веру“

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 28 јул 2022 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 63 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.