Поглавар СПЦ на челу три епархије. – На упражњена места се не постављају нове владике, иако неколико епископа нема епархију

Када је изабран патријарх Иринеј, јануара 2010. године, пред први наредни пролећни Сабор СПЦ затражио је од свих надлежних архијереја да му доставе спискове угледних монаха који би могли да буду кандидати за владичанска места. Патријарх је заправо тражио предлог кадровских листа за будуће владике. На том пролећном мајском сабору 2010. године, сви епископи су доставили спискове кандидата, осим Иринеја Бачког и покојног владике Хризостома Жичког.

Патријарх је, наводно, тада исказао замерке на достављене „кадровске листе”, тако да су ти предлози, самим патријарховим мишљењем одбачени, јер Иринеј, по свему судећи, није био задовољан са понуђеним предлозима. Можда је то разлог што су поједине епархије и до данас остале упражњене и што сам патријарх и још неколико епископа акумулирају све више функција. Епископ шумадијски Јован, са седиштем у Крагујевцу, привремено управља жичком епархијом од децембра прошле године, када се упокојио владика жички Хризостом.

Жичка епархија је у симболичком и историјском смислу веома важна епархија за СПЦ, али је до сада ипак остала упражњена, са „привременим управитељем”. 

На патријархова плећа такође се гомила све више функција. Осим што је поглавар СПЦ, истовремено управља епархијом београдско-карловачком, али и привремено руководи немачком епархијом, после суспензије владике Константина. И, од скора је преузео администрирање над епархијом славонском, пошто је Синод СПЦ, после вишегодишњег инсистирања владике славонског Саве, коначно прихватио његов захтев за пензионисање.

Наш извор из самог врха СПЦ демантује да је владика Сава разрешен дужности. 

– Сава Славонски је сам годинама тражио да се пензионише. Коначно је Синод то и прихватио и о томе ће реферисати на следећем мајском Сабору. До Сабора, епархијом славонском администрира патријарх Иринеј – истиче наш саговорник, који се слаже са констатацијом да је нелогично да патријарх руководи трима епархијама и самом СПЦ.  

На наше питање зашто се не бирају нови епископи на упражњене епархије, наш извор у врху Патријаршије најпре подсећа да је Синод Српске православне цркве суспендовао средином децембра прошле године владику Константина (Ђокића) са места епископа средњоевропског и запечатио његово седиште у манастиру Успења Пресвете Богородице у Химелстиру код Хилдесхајма (Немачка).

– Његова светост патријарх Иринеј тренутно администрира и немачком епархијом, која је настала поделом средњоевропске епархије која је покривала Немачку, Швајцарску, Аустрију и Италију. Док је патријарх преузео управљање над Немачком, Иринеј бачки администрира над епархијом аустријско-швајцарском – указује наш саговорник.

Али, и у прекоморским земљама, ситуација је слична. Тако епархијом јужноамеричком администрира митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Међутим, кадровске заврзламе у СПЦ не завршавају се ту. Мање је познато да је епископ дабробосански Николај већ дуже време тешко болестан и да није способан да управља својом епархијом, тако да је,  практично, уместо њега, истински управник те епархије владика захумско-херцеговачки Григорије, који је од стране Сабора СПЦ постављен као Николајев заменик.

Да ли се врх СПЦ, а нарочито сам патријарх који је склон акумулирању функција, по тој особини заправо и не разликује од политичара? Наш извор из врха СПЦ чак указује да је таква пракса супротна канонима СПЦ.

– Када се из било ког разлога упразни нека епархија, по канонима Цркве, требало би да се на првом следећем Архијерејском сабору, изабере нови епископ, јер свака епархија треба да има свог епископа, тако да се поставља питање – шта је права мотивација да неканонски патријарх и још неколико епископа, управљају са више епархија? Како ће, рецимо, патријарх из Београда, водити тако велику епархију попут Немачке, и при том, управљати епархијом београдско-карловачком и сада славонском – изричит је великодостојник Цркве, примећујући да је нарочито чудно то што тренутно у врху СПЦ постоји неколико викарних епископа.

Или, да се послужимо световним речником, то су црквени министри без портфеља, то јест владике који немају епархију – попут владике липљанског Јована, владике ремезијанског Андреја, владике јегарског Порфирија и епископа моравичког Антонија.     

Бивши декан Богословског факултета протојереј-ставрофор Димитирије Калезић заступа другачије мишљење – да ипак треба одмерити пажљиво, па макар и потрајало, који ће епископ преузети епархију.  

Шеф кабинета патријарха Иринеја владика Андреј Ремезијански сматра, међутим, да патријарх управља критичним епархијама и јер жели да сам стекне што бољу слику о њима, да би могао да изабере најбоље кандидате.  

– Мислим да је то позитивно, имамо времена до мајског Сабора да његова светост поднесе извештај Сабору о раду тих епархија којима сада управља. Та слика коју ће стећи владике биће драгоцена да се изаберу најбољи епископи – каже владика Ремезијански.

На наше питање да ли је по канонима СПЦ да се администрира епархијама више година уместо да се на првом сабору постави нови епископ, владика Ремезијански истиче: – Не постоји правило које је важније од духа светога.

Александар Апостоловски

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Patrijarh-i-episkopi-gomilaju-funkcije.sr.html