Некада земља Христова, колевка славних Немањића; земља части, образа и поштења, постала је земља Гадаринска (Лк 8. 27-40)[1]. Легиони нечастивих сила и духова похрлили су у земљу Србију да је засеју  свакаквим безбожништвом, бесчашћем и другим хедонистичким  безобразлуцима , јер је њива Господња (народ Божији у Србији) закоровљена (запуштена у којој се више не сеје Реч Божија, и то што се посеје не прима се, не расте и не доноси плод). Сејачи Речи Божије (свештеници)  уплашени, нејаки бацају Семе Божије – Речи Јеванђеља, крај пута у трње, по камењу, не бринући се какав и колики ће род донети.

Сада је дошло време жетви. Жањемо оно што смо сејали у породичном гнезду, дечијим вртићима, школама и факултетима. Плодови сетве су гробови уместо колевки, више шприцева у школама него првака, више сатанских графита на гробљима, црквама и зградама него причасника на Светим Литургијама. Нација је духовно мртва. Лута од немила до недрага. Једни су опијени алкохолом, други су под дејством дроге а трећи су под седативима.[2] Нема више трезвеноумља, разборитости  сви се тресу од потрошачке грознице. У градовима нема шта да се ради, а у селима нема више ко да ради. Не седе скрштених руку ни секте.  Сада више не раде на пропагирању своје изопачености у вери и делима јер су препознати. Они су на тржишту, у  медицини, просвети и свугде где се обрће профит. Највећим делом делују преко мафије, хуманитарних и других организација попут тз. ''Не владиних, за заштиту људских прaва и слобода''. Све је то маска за деловање. Обучени у јагњеће коже, а у нутра су вукови. Они јесу закамуфлирано сатанско звериње, савремене демо(нске)кратске  организације, тобож засноване на ''савршеним европским вредностима''. Приметили сте да више секташки актери не иду од  врата до врата, сада су узели друштвени систем у своје руке:  економију, политику, медицину, просвету и медије. Секте нису никакве верске заједнице, то је само параван за легализовање крајњег циља,  одвајање српског народа од Христа. За све ово дејство имају подршку у законима које су донели по сопственом укусу, преко својих помоћника, а који деценијама партиципирају  у власти земље Србије.

Оно мало младости у Србији убрзано ради на сопственој пропасти. Излазе да се виде (када се не види) са девојкама после поноћи, носећи са собом рачунар, којим ће за столом (тамо негде у некој јазбини, где ноћу бораве) ''четовати''. Нема више разговора лицем у лице, сусрета личности и заједнице људи. Постоје индивидуе. Себељубиви појединци у свом свету мрака и крајње таме. Родитеље не виђају, ако се и сретну не разговарају, јер немају о чему. Они се и не познају. Ако случајно неко од њих сретне ''старог и провереног духовника'' и пита га за савет, добиће бесплатне брошуре које ће им још и више смутити срце и ум. Зато ће сваки проблем и питање ''решити'' код гуруа (учитеља јоге и осталих источњачких медитација), или припадника било које секте. Најпре неколико лепих дружења, лажних обећања и ласкавих понуда. На крају када све то прође не остварено, када се лаж покаже на делу, долази до разочарења, а потом и до очајања и то је већ пакао од живота. Остају без вере, наде и радости коју Христос даје своме стаду. Српски свештеник је постао начелник погребне службе у земљи болесних и духовно мртвих становника Србије. Али решење проблема није до краја изгубљено, јер је у Једном Живом и Истинитом  Богу  све могуће.  Он је многомилостив, дуготрпељив  и човекољубив  Бог. Он нас неће јурити, нити ометати у нашем безакоњу, али ће нас чекати да се сами својом вољом вратимо Оцу своме, након свих тих горких и смртоносних искустава. Онда када све то окусимо и видимо и када нам се све то обије о главу, учинићемо покајање. Доживећемо жаљење  због невере према Ономе који нас највише воли, који нас никада не оставља. Тадаћемо поступити  као, онај човек кога је ујела змија отровница па је плачући дошао у село код једног мудрог старца да се пожали. Рече му старац иди, врати се у планину под  тим и тим каменом,  наћићеш травку која ће ти извидати рану. Нашао је под каменом травку и залечио своју рану. Потом се освестио  и схватио да је баш ту лежала змија која га је ујела. Наравоученије јесте у томе да, ту и сада без одлагања спасење и избављење нас чека у Цркви Христовој, у Светој Литургији кроз Свето Причешће.

Томислав Ђокић, протојереј из Белановице

________________

¹ Замолили су Господа Исуса Христа да их остави и напусти (види стих 37).

²''Ја сам био у Србији, Србија је на робији! Срби седе у кафани, што пијани, што поклани. Срби леже покрај друма, из глава им ниче шума. А из сваке српске главе, теку мутне три Мораве. Српског вођу Карађорђа, убио је други вођа. Место где је било клање Срби зову Радовање? Убијеном и убици, дигнути су споменици. Сада се сваки Србин бије са две своје историје. Србин само изината, секирчетом млатне брата. Док на гробље брат се сели, Србин се сав сневесели. Празно му у родној кући, не може се ниским тући, жао му је брата свога, а досада  изједе га. Мучни Србин досети се, узме штрањку-обеси се. Све су српске оранице, саме као удовице.Нит се оре , нит се жање, Србије је стално мање! Лети јато црних птица, преко српских ораница, и гробови небом лете, пошли Срби да се свете. Из детињства видим слику, лисица на дрвљанику. Прелаз, забран и брвине, Србија од храстовине. Дувар пуко са свих страна, а унутра сама Нана. Нано моја ти нас спаси, недај ватри да се гаси! Под земљом сам ти видео лице Србијо, земљо небеснице. Под земљом теку твоје Бистрице. Под земљом звоне Грачанице. Под земљом мач твој и штит се сија. Под земљом-цела земља Србија''.