У данашњем броју водећег листа у Британији Tajms The Times (субота 4.јануар 2014), новинарка Рут Гледхил (Ruth Gledhill) пише о наглом опадању верника  Римокатоличке "цркве" у Великој Британији.

Бројни скандали у Римокатоличкој "цркви", велики број римокатоличких свештеника који су се као педофили иживљавали над ученицима и децом у школама, огроман број римокатоличких наставника и учитеља који је ухваћен у разним перверзним радњама, довео је до опадања  броја верника који посећују римокатоличке верске обреде. Упркос великом приливу римокатоличких верника из Пољске и других земаља Европске уније, број оних који редовно долазе на римокатоличка богослужења се рапидно смањује. Британска штампа бележи да је 2001. године долазило на мису (богослужење) 985 600 верника, док се тај број упркос знатном приливу римокатолика из других земаља смањио на свега 858 800 у 2012. години. Сматра се да само свака пета особа која се изјашњава као католик похађа римокатоличку "цркву".

Становништво у Великој Британији не може да се помири са чињеницом да је римокатоличка хијерархија (бискупи и Ватикан) стално покушавала да прикрије и да оправда сексуалне скандале својих свештеника. Један од водећих римокатоличких личности у Великој Британији Крис Гилибренд (Chris Gillibrand) је недавно изјавио да је главни разлог што католици напустају Римокатоличку "цркву" тај, што  су јавности откривени сексуални скандали римокатоличких свештеника, злоупотреба и силовање деце и перверзије у католичким школама.

Само у Енглеској и Велсу се број римокатолика смањио у 2012. години за 90 000. Центар за пасторалне студије (Pastoral Research  Centre) је закључио да се упркос приливу католика из других земаља, покрштавању и повратку у цркву старих особа, број верника смањио у 2012. години за 91 000. Укупан број католика у Великој Британији је сада спао на 4.064.000.

Доласком на власт новог папе Фрање сматрало се да ће престати смањење броја верника у Римокатоличкој "цркви". То се међутим није догодило. Папа Фрања је својим понашањем и својим социјалистичким изјавама покушао да се прикаже као "народни" човек са мноштвом социјалних идеја. У својој енциклики Евангелии Гаудиум (Радост богослужења) показао се, према мишљењу католичких писаца, новинара и интелектуалаца као "прави Марксиста", али то није могло да превари вернике.

Са друге стране, бројни индустријалци, капиталисти и богаташи који су давали огромне суме новца Римокатоличкој "цркви" и Ватикану престали су то да чине у знак протеста због "негативних" иступа папе Фрање. Самјуел Грег (Samuel Gregg), директор научног оделења Акционог институте (Action Institute) је оштро критиковао саму основу економске политике папе Фрање, који се залаже за "сиромашну цркву ради сиромаха". Ништа му не вреди што је "напустио" дворац у Ватикану, па станује у гостинској кући, нити пак што је свој рођендан прославио у друштву четри сиромаха и једног пса наместо са припадницима ватиканске елите. Папа остаје римски папа и шеф државе Ватикана па њему католици у Великој Британији ништа не верују.

Професор др Србољуб Живановић,

Лондон, Велика Британија