Уважени господине Јакшићу,

Прво да Вас поздравим са „Христос Се роди!“ и да искажем своју захвалност и понос на брата Србина кадрог да напише једно овакво сувисло и озбиљно писмо, које просто ЗАХТЕВА крајњу озбиљност у одговарању. У доба свеопште Интернет површности, Ви сте прави пример братског општења. Хвала Вам још једном! Што се тиче Универзалне електронске карте, ево једног превода са руског језика:

«Објашњење Министарства економског развоја РФ о карактеру добијања универлане електронске карте

12. децембра 2013.

Министарство економског развоја Руске федерације упутило је одговор на писмо преседника Синодског одељења за односе Цркве и друштва протојереја Всеволода Чаплина. У свом писму, упућеном органима државне власти, отац Всеволод саопштио је о чињеницама дискриминације грађана који су из ових или оних разлога одбили да приме Универзлану електронску карту(УЕК) и тражио је да се омогућ добровољност примања УЕК, ко и могућност да сва лица која не желе да приме такву карту не буду лишена било којих друштвених добара и погодности. Писмо је потписао заменик директора Одељења за државно регулисање економије Министарства за економски развој П.В.Маљков.

У њему, између осталог, пише да, иако Министрство економског развоја Руске федерације није овлашћено да даје тумачења правних аката, али да може да даје изјаву која није обавезна за правну примену (но, ипак подразумева одговорност оног ко изјаву даје):«Основни циљ увођења УЕК је подизање квалитета пружања државних (муниципалних ) услуга и извршења државних (муниципалних) функција које претпостављају узајамну сарадњу са грађанима и организацијама, као и повећање ефикасности и резултативности делатности државних органа и органа локалне самоуправе. УЕК је евиденциони документ, свака карта има свој број, који не идентификује човека, него саму платичну картицу, неопходну за приступање информацијама које се користе ради потврде права корисника картице на добијање државних и муниципалних услуга, као и других услуга у складу са законима Руске Федерације. У складу са чланом 25. Федералног закона од 27. јула 2010. Године 210-ФЗ «О организовању пружања државних и муниципалних услуга» (у даљем тексту – Федерални закон), УЕК се издаје грађанима на основу захтева за издавање УЕК у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2013. На тај начин, УЕК се до 31. ецембра 2013. издаје само на основу захтева грађанина.Такође, чланом 26. Федералног закона предвиђено је да у току рока који су установљени норматвним правним актима субјеката РФ и који траје не мање од шездесет дана од објављивања у федарлном или регионалном штампаном издању, које излази не ређе него једном недељно, извештаја о издавању УЕК, грађани, који до 1. јануара 2014. године нису изјавили да желе да приме УЕК и који се нису обратили са изјавом о одбијању да приме УЕК, грађанин има право да се обрати организацији (органу) који је одредио субјект Руске Федерације са изјавом да не жели да прими УЕК.

Одбијање грађанина да прими и користи УЕК НЕ ПОВЛАЧИ СОБОМ ГУБИТАК ПРАВА НА КОРИШЋЕЊЕ ДРЖАВНИХ (МУНИЦИПАЛНИХ) УСЛУГА НА ЗАКОНОМ УСТАНОВЉЕН НАЧИН. НА ТАЈ НАЧИН, ГРАЂАНИНУ ОСТАЈЕ МОГУЋНОСТ ДА ДОБИЈА ДРЖАВНЕ УСЛУГЕ НА ТРАДИЦИОНАЛАН НАЧИН, ТО ЈЕСТ ПУТЕМ НЕПОСРЕДНОГ ОБРАЋАЊА ГРАЂАНИНА ОДГОВАРАЈУЋИМ ДРЖАВНИМ ОРГАНИМА, КОЈИ ПОДРАЗУМЕВА ЊЕГОВО ЛИЧНО ПРИСУСТВО ПРИЛИКОМ ПОДНОШЕЊА ЗАХТЕВА ЗА ПРУЖАЊЕ ОВЕ ИЛИ ОНЕ УСЛУГЕ (све подвукао В. Д.)

Истовремено се указује на чињеницу да примање УЕК није обавезно, и да сваки човек има право да се одрекне УЕК у било ком тренутку после примања карте. У случају да се грађанин одрекне УЕК таква карта бива уништена у складу с процедуром који утврђује федерални орган извршне власти кога за то опуномоћи Влада Руске Федерације.

Контактна информација о органима (организацијама) које је одредила Руска Федерација смештена је на званичном сајту опуномоћене федералне организације ((gosuslugi.ru у одељку „за грађане“ ).“(Синодальный отдел по взаимоотношениям Церкви иобщества /Патриархия.ru http://www.patriarchia.ru/db/text/3434945.html)

 Дакле, УЕК је штетна и из хришћанске перспективе опасна технологија; али, за сада, управо захваљујући интервенцији Цркве и противљењу друштва, она није ОПШТЕОБАВЕЗНА. Без обзира на то, и ја, који се већ више од једне деценије борим против електронског концлогора, не сматрам да је Русији било потребно нешто попут УЕК.Ипак, понављам: док такве легитимације нису општеобавезне, хришћанска савест може бити релативно ( каже – релативно! ) мирна.И ми у Србији се за своје право на избор морамо борити и изборити, ако Бог да,између осталог позивајући се на необавезност УЕК у Русији, која је омогућена упорним радом Руске Цркве.

 ПУТИНОВ ПОЛОЖАЈ У САВРЕМЕНОЈ РУСИЈИ

Познати руски мислилац и геополитичар, Александар Дугин, дао је интервју јануарском броју „Геополитике“ 2013. На питање о Путниновом положају у Русији данас, рекао је:„Сматрам да је Путин усамљен, он се ослања на друштво у целини, али прозападна, проамеричка елита, пета колона, блокира Путину могућност да продре до широких народних маса. Руске националне елите готово да нема, зато што је током последњих двадесет година готово сва елита изузев, можда, појединих припадника безбедносних структура и неких појединаца, практично била под утицајем западних либералних кругова. Код нас је апсолутно либерална влада, код нас су либерална јавна гласила, код нас је либерално школство, и у њима је практично постојало управљање споља, и још увек постоји. Читава елита у Русији је, уопштено речено, прозападна, и читава се супротставља Путину, или у најмању руку није заинтересована за то да његов ослонац на народ постане стабилан и озбиљан. То је зечја елита, та елита мрзи руску историју и спремна је да прода земљу у целини и по деловима. Она се тога лаћала у Јељциново време деведесетих година, и сада то наставља. Путин је усамљен, и он не може до краја да пронађе ослонац на народ. Можда ће се то кроз извесно време десити, али је изолован од елите. То се често дешавало у руској историји – да цар или вођа буде окружен издајницима, шљамом, мрежама утицаја, агентуром, петом колоном и шпијунима. Али, он засад не може да продре до Русије. Самим тим, друштво за безакоње које чине елите − корупцију, лоповлук, цинизам, проневере – за све то криви Путина. Самим тим елите дискредитују Путина својим понашањем с једне стране, а с друге стране – онемогућавају му да продре до широких народних маса и ослони се на њих. Оне све блокирају. Зато је ситуација врло трагична“.

Ако Дугин сматра да је ситуација у Русији веома тешка, и да је Путин усамљен, очито је да нисам  површни и плитки оптимиста који кличе тајном руском оружју што нам га је обећавао Жириновски (ако неко памти „луде деведесете“ и тадашње митове о „Русима који долазе“). Зато су нам опрез и трезвеност и даље насушно потребни.

За крај, поновићу основне тезе својих текстова о Русији, Путину и нама:         

1. Верујем у Бога Који избавља народе Своје од пропасти и води их путем спасења; Он, Свемоћни јер је Свељубав, може преко људи да дејствује у историји, чак и ако ти људи нису сасвим свесни да су оруђа Божјег промисла. Да би се Божја помоћ добила, треба је заслужити:“Бог ће помоћи ако буде имао коме“, говорио је патријарх Павле.  Божја помоћ заслужује се покајањем и повратком Христу, о чему су говорили и руски свеци последњих стотинак година. Ако покајања не буде, апокалиптични догађаји ће се убрзати и довести до краја историје. Јер, историја траје док има људи и народа који се спасавају у Христу.    

2.Владимир Путин је од 1999. до 2014. човек који је прошао дуг идеолошки пут: од настављача „реформаторског“ пута Бориса Јељцина до човека који је високо подигао заставу хришћанских вредности Русије и општечовечанских вредности морала, и под њу позвао све  народе који не желе да се одрекну своје традиције и елементарне људскости, којојн прети сатанизам турбо – глобализације. Зато његов устанак против гробара човечанства, званих супербанкари (јер су они творци свих ових зала, маскираних у причу о свету као тржишту), треба поздравити, и придружити му се, макар молитвом. Хоће ли он успети, Бог зна. Шта му је у срцу, Бог зна. Да ли су православни народи заслужили Божју помоћ, и то Бог зна. Али, као што је прота буковички Атанасије рекао Карађорђу кад га је овај питао да ли да се Срби дижу на устанак против Турака – ако устанемо, можда нешто и буде; ако не устанемо, неће бити ништа.

3. Ако неко има сумње и резерве према горе изнетом, то је његово право; времена су мутна, и ја немам намеру да људе убеђујем у било шта. Време је мајсторско    решето, а оно се убрзава, тако да нећемо још дуго чекати да видимо куда Русија иде, и шта ће бити са свима нама

 Вама, уважени господине Јакшићу, свако добро од новорођеног Христа, уз сверадосно ХРИСТОС СЕ РОДИ!