Поштовани посетиоци,

Дужни смо да вам упутимо једно важно упозорење: рушење канонског поретка у СПЦ наставља се огромном брзином. Овог пута, новотарско-екуменистички издајници православне вере, који се служе патријархом Иринејем, решили су да се обрачунају са владиком канадским Георгијем.

 Оптужбе су, као и увек, моралне природе, уз приче о трошењу пара (исти модел се примењује од случаја владике Артемија, коме су, уместо моралних преступа, приписали „излапелост“ и неспособност да управља епархијом).

Ми ћемо ових дана подробно тумачити све што се збива у случају владике канадског, а сада вас подсећамо на један интервју владике Георгија из кога се види зашто он мора биту уклоњен. Запамтимо: морални преступи јесу саблажљиви, и они заслужују канонске казне, али се лаика – мирјана они не тичу, и по канонском праву Цркве мирјани немају право да се одвајају од епископа због њихових моралних преступа. Међутим, мирјане занима и мора их занимати чистота православне вере и богослужбеног поретка. Новотарци у СПЦ не само да уводе јереси и руше богослужење, него се не могу похвалити никаквим моралом (довољно је само погледати преступе Григорија захумско – херцеговачког, па схватити да се у случају владике Георгија не ради ни о каквој борби за морал у СПЦ, него о уклањању оних који сметају унијаћењу СПЦ. Григорију је све допуштено јер је новотарац и амерички човек!). Ово је још једна од лажних прича у СПЦ, као она о „босанском лобију“: „босански лоби“ им смета ако је православан и националан, али кад су Босанци новотарци (Григорије захумско – херцеговачки, Максим амерички, Фотије и Порфирије који су пореклом из Босне) они ником не сметају као „босански лоби“.

 Дакле, читаоци, ево одломака из разговора с владиком Георгијем, због кога га, после четири године, гоне и саслушавају, спремајући да га „умирове“ као и његовог брата Константина, на чије место је дошао Иринеј Буловић, који нештедимице отима приходе српских црквених општина у Европи и одузима им аутономију вековима стицану (како је урадио у Бечу), а све уз помоћ попова – издајника вере православне. (Успут, да питамо како је он поставио за епископа новотарца - екуменца Андреја Ћилерџића, за кога већ и врапци на грани знају да је скидао мантију – о другом да и не причамо! – и вратио се у отаџбину своје мајке, Немачку, да ради за Немце? Да ли су ту гледани канони? Или као што, деценијама, свог бившег монаха Силуана штити иако се оженио, и даје му да преводи са „јелинског“? Наравно, ми то не бисмо ни помињали да се новотарци, увек кад неког треба рушити, не позивају на каноне.  ДА БОГ ДА ИМ БОГ ПО КАНОНИМА СУДИО, А НЕ ПО МИЛОСТИ СВОЈОЈ, ако се не покају и и не врате Христу, исповедајући јавно све саблазни које су Цркви учинили!)       

+ + +

ИЗВОД ИЗ ИНТЕРВЈУА ЕПИСКОПА КАНАДСКОГ ГЕОРГИЈА

Пре три године Сабору СПЦ упутили сте један веома интригантан текст о литургијском богослужењу, који, изгледа, нису подржале све владике. Какав је сада Ваш став о служењу литургије са увођењем новотарија, коју већ заговарају и практикују поједини епископи СПЦ?

 Не само да сам упутио допис, већ сам и остао при том мишљењу. Послужићу се сада неким другим мишљењима о тој теми, да не цитирам самог себе:

– Реформа спољашње богослужбене праксе без унутрашње обнове хришћана је јалова.

– Повратак древим богослужбеним праксама немогућ је без поимања разлога због којих су их Свети Оци измијенили.

–У тим покушајима да се вратимо на ранохришћанске литургије не смију се превиђати историјски развој и богатство литургије.

– Повратак древним литургијским формама без одговарајућег повратка пастирској пракси светих отаца није литургијска реформа, већ напредујуће посветовњачење.

– Подвижнички живот (не схоластика) је неопходан предуслов свакога учествовања у божанској литургији.

– Литургијска обнова је смислена само онда када је надахнута исихастичким предањем Цркве и када долази од духовно обновљених људи.

Ове мисли митрополита јеротеја Влахоса довољне су да се схвати зашто треба поштовати предање наше Српске Цркве, што је, уосталом, и одлука Сабора. Те одлуке се, нажалост, неки не придржавају. Поједини је схоластички извитоперују, па испада да је “традиционално” оно што је било у првим вијековима хришћанства. А ко то са сигурношћу зна и може да тврди? У Светом писму апостол Павле нас учи: “Сјећајте се својих старјешина који вам проповиједаше ријеч Божију; гледајте на свршетак њихова живота, угледајте се на вјеру њихову.” (Јев.13, 7.) Нажалост, сада су мјеродавнији неки који се нису исказали вјером већ ријечју, али ко зна њихов свршетак.

Како гледате на тренутне прилике у Епархији рашко-призренској и на разрешење владике Артемија?

Предалеко сам од Отаџбине да бих тачно знао о чему се ради. Знам да је Владика Артемије постојано био и опстајао тамо у све године рата, разарања, паљења, рушења светиња. један од његових монаха је и страдао у Манастиру Светог Марка. Име Владике Артемија је познато широм дијаспоре. Његов рукосад монаха је знатан у Српској Цркви. Надам се да ће се исправити неке грешке и да ће он и даље бити на бранику Косова и Метохије.

Уз интервју владика Георгије доставио нам је и свој став о прогону владике Артемија:

Јавно сам саопштио свој став да није у реду шта се чини са владиком Артемијем.

На Сабору СПЦ изнео сам аргументе који упућују на политичке мотиве разрешења (прогона) владике Артемија.

Прво, овај Преосвећени владика мисли да је узрок прогањања владике Артемија његова јавно исказана недобродошлица Џејмсу Бајдену, потпредседнику САД, да посети свету српску земљу Косово и Метохију. Рашко-призренски епископ Артемије свој јавно изнет став образложио је бруталном кампањом г. Бајдена да се Србија и Косово и Метохија бомбардују 1999.

Други “гријех”, који је владика Георгије иницирао, јесте отворено писмо епископа Артемија господину Борису Тадићу, председнику Србије.

Трећа, лични однос (сукоб) владике Артемија са г. Богољубом Шијаковићем, министром вера у влади Србије, преточио се у оптужбу владике Артемија.

Епископ канадски Георгије

Извор: Часопис „Људи говоре“, Торонто (Канада), бр. 10, јесен 2010, стр. 165 – 170.