Био је, кажу, 24. јун 1981. године. Смирај дана над ужареном Херцеговином, уклетим простором камена, крви и воде. Петнаестогодишња Иванка Иванковић, и то кажу, на путу кући у село Бијаковице, видела је на брду Црница жену у белој одори, с белом марамом пребаченом преко главе и дететом у рукама. Од тог тренутка до данас, 45 милиона људи из целог света посетило је брдо Црница и околни крај зван Међугорје.

Оно на брду, погађате, била је Госпа, како би рекли католици, или Богородица, како кажу православни. Да ли је била, не знамо. А зашто баш ту? Е, то знамо.

Папа Бенедикт XVI рашчинио је 2009. године фратра Томислава Влашића, Хрвата, одузео му право да шири католичку веру, да исповеда људе, претворио га у црквеног лаика и забранио му да пропагира такозвано виђење Марије, мајке Исусове, на простору Међугорја, у Босни и Херцеговини. Ко је Томислав Влашић? Враћамо се у 1981.

Јутро након „указања“, сеоски фратар Томислав Влашић убеђивао је народ, окупљен пред локалном црквом, да је мала Иванка видела Госпу лично. Неко време по селу се причало да иза свега стоји Влашић, да је он инсценирао догађај на Црници, ангажовао часну сестру да глуми Госпу, почеле су и полицијске истраге, прича се ширила и све се на крају отргло контроли. Међугорје је данас шесто место на свету по броју католичких ходочасника, Госпа се тамо до сада указала, кажу „видиоци“, око педесет хиљада пута. Неки од њих тврде да су на сталној вези са Госпом, а најављују и долазак Исуса. Нису, додуше, сигурни у вези са датумом.

Пре неколико дана из Ватикана је стигла информација да је међународна комисија за проглашење Међугорја светим местом, формирана од Свете столице, окончала вишегодишњи рад и да ће ускоро објавити став о том питању. Све што се до сада догађало на линији Ватикан – Црква у Хрвата, кад је о Међугорју реч, говори да ће Међугорје остати место масовног окупљања људи у потрази за миром и надом, али без благослова Ватикана.

Ево због чега рекох да је познат разлог „указања“ Госпе баш на брду Црница. У подножју брда лежи село Шурманци, у којем су локалне усташе почетком августа 1941, за само два дана, зверски, углавном хладним оружјем и оруђем убиле око 800 Срба, већином из Пребиловаца, села недалеко одатле.

Четрдесет година касније Госпа се указала на месту злочина, али не да охрабри преживеле, да им подари снагу и веру, као што би се очекивало у теолошкој поставци једног оваквог догађаја, већ је дошла и долази, кажу „видиоци“, да тамошње Хрвате обаспе благословом.

Шта нам говори ова прича? Прво, Томислав Влашић је изузетно интелигентна особа, мајстор обмане, човек који је на генијалан начин спречио да место страшног злочина над Србима, у годинама које су долазиле, постане ходочашће православаца и учинио да постане ходочашће католика. Из целог света. Друго: теорија да добро увек на крају победи, остаје теорија, и треће: Ватикан у овом случају показује велику уздржаност и опрез, што му није особина, бар кад су Срби и Балкан у питању. Постоји објашњење за овакво понашање, али о томе другом приликом.

(Новости)