Од једног брата Србина из јуначке Црне Горе добили смо следеће писмо:

“Желим да вам, као браћи у Христу, пренесем неколико ријечи о бруци која се на Савиндан, у сред Свете Литургије, десила на Цетињу, у сред Цетињског Манастира.

Наиме, ректор Цетињске Богословије, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, још од раније познат као човјек честих скандалозних медијских наступа, често отворено процрногорских и антисрпских ставова, у којима се својевремено чак није либио критиковати ни Његову Светост Патријарха Српског Г. Иринеја због патријарховог србовања о Црној Гори, је на Савиндан ове године, у вријеме причешћа свештенства у Олтару, прекинуо спонтано и сведушно појање Светосавске химне, појане од стране богослова, монаха и вјерног народа у Цетињском Манастиру.

Овај несретник прота Гојко, Бог зна чији послушник, но очигледно дугогодишњи миљеник Митрополита Г. Амфилохија који га је веома младог црногорског кадровика уздигао на мјесто ректора Цетињске Богословије, је до недавно, као и сам Митрополит Амфилохије, био један од најгласнијих заговорника Аутономије Митрополије Црногорско-приморске. На срећу, Митрополиту Амфилохију се жестоко супроставио владика Будимљанско - никшићки Г. Јоаникије, као и Његова Светост Патријарх Иринеј, Свети Синод и Свети Сабор СПЦ. Тако је идеја црногорских Црквених аутономаша, на челу са Митрополитом Амфилохијем на вријеме блокирана. Велику помоћ у борби против аутономашења Митрополита Амфилохија тада су одиграли и владике Григорије из Херцеговине и владика Филарет из Милешеве, који су врло одлучно били против те идеје.

Прота Гојко је дакле на Савиндан ове године, када су ђаци, монаси и вјерни народ почели из свег срца појати химну Светоме Сави, у његовом познатом гордом и кабадахијском стилу, изашао на Двери и почео одлучно да маше рукама, вичући на ђаке богослове на Пјевници, да престану са појањем химне Светоме Сави, уз образложење, да се треба пјевати Причастен, а не химна Светоме Сави. У немилом инциденту шокирани су били сви у храму. Шокирани и разљућени ђаци богословци су ућуткани, али у знак протеста ђаци нијесу хтјели одмах да послушају свога ректора, познатог по црногорчењу и често скандалозном несрпском понашању. Они су на његово инсистирање да пјевају Причастен у знак протеста само ћутали. Тек нешто касније, ђаци су ипак почели пјевати Причастен, али очигледно изиритирани још једним скандалозним поступком њиховог младог црногорског ректора“.

Захваљујемо се брату Црногорцу, правом Србину, на овим вестима, а ми настављамо своју борбу за Истину и Српство у Христу.

Уредништво