Много тога је "испливало" 1967. године, када је Ватикан учинио уступак Јосипу Брозу, дозволивши да свештеник Крунослав Драгановић, који је био креатор Закона о покрштавању Срба у Независној држави Хрватској /НДХ/, буде враћен у Југославију, наводи вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида у Београду Вељко Ђурић.

+ + +

Хрватска никада није ријешила проблем опљачканог злата и других драгоцјености које су усташе у НДХ одузеле од Срба и Јевреја - упозорава вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида у Београду Вељко Ђурић.

"Познато је да су Србима пре довођења у сабирне логоре дозвољавали да понесу ствари до 50 килограма тежине, да су их на улазу у логор претресали и одузимали све оно што су желели, а на појединим стратиштима од страдалника су чупани и делови протеза од злата", напомиње Ђурић за Срну и указује да о томе нема писаних трагова.

Дио опљачканог блага у мају 1945. године био је сакривен на загребачком Каптолу са дозволом надбискупа загребачког Алојзија Степинца. "То богатство је пронађено, али није никада истражено од кога је одузето - а о враћању да и не говоримо", истиче Ђурић.

"Недавно је у Хрватском државном архиву отворен посебан фонд са архивском грађом која је била недоступна јавности. Између осталог, ради се и о записницима о одузимању имовине свештеницима, парохијама и манастирима Српске православне цркве", наводи Ђурић.

Он напомиње да нема архивске грађе у Загребу и Београду - у фондовима некадашњег Савезног секретаријата унутрашњих послова и оцјењује да су се судбином опљачканог блага Срба и Јевреја више бавили припадници британске и америчке обавјештајне службе те да су дио својих сазнања - публиковали.

"Познато је да је на сајту америчког Стејт департмента било довољно архивске грађе, али је она пре неколико година изненада нестала. Са тог сајта могуће је било прочитати да је Стејт департмент имао посебан пројекат истраживања о усташама – 'Department of State, Historical Policy Research Projest No. 61, United States Policy Toward the Ustasi' ", наводи Ђурић.

Он напомиње да је усташко вођство у НДХ патило од правне процедуре, те је лако доказати да су у многим случајевима сачињени посебни записници о одузетој имовини.

Ђурић наглашава да су се југословенски обавјештајци понашали као да их није интересовала велика група усташких главара који су нашли заштиту под окриљем Римокатоличке цркве и подсјећа да им је управо црква, највише заслугом свештеника Крунослава Драгановића, помогла да отпутују у Јужну Америку.

"Много тога је испливало 1967. године када је Ватикан учинио уступак Јосипу Брозу, дозволивши да Драгановић, који је био креатор Закона о покрштавању Срба у НДХ, буде враћен у Југославију", наводи Ђурић.

Архива о саслушању Драгановића још увијек није доступна у цјелини, објављен је само малио дио. Ускоро ће Издавачка кућа "Катна мунди" објавити књигу са Драгановићевим личним биљешкама, за коју је предговор и коментаре писао Вељко Ђурић.

"Постоји довољно доказа да се може говорити о континуитету хрватске политике коју су започели усташе у НДХ, а наставили комунисти", оцјењује Ђурић за Срну.

Ђурић наводи да је комунистичко руководство Хрватске имало довољно информација о богатству које је посједовала НДХ, а које је одузето од Срба и Јевреја.

Он закључује да је "политика братства - јединства" спријечила истину која би довела у питање партизанску револуцију, те да није било политичке воље да се истраже злочини над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ.

Приредила: Јелена КОШАРАЦ

Извор: „СРНА“