Данас руско православље слави један од главних црквених празника – Божић

"Глас Русије" 06.01.2009

Пример такве љубави нам је својим животом пружио Свети Патријарх Алексиј кога смо недавно испратили на последњи пут. Он је попут еванђеоског доброг пастира давао живот за овце које му је ради његовог старања уручио Пастироначелник Христос. Несумњива заслуга преминулог Светог Патријарха је очување јединства Цркве које је заповедио Бог, које нису могле да поколебају никакви покушаји раскола и поделе у црквеном животу. Одржана у Москви, Кијеву и Минску прослава 1020. годишњице крштења Русије очито је потврдила тежњу верних за јединством. Више хиљада људи је поново сведочило: истина је управо у јединственој Цркви, у пуноћи Христова Тела.

Смрт Светог Патријарха Алексија завршава важан период историје наше Цркве, који се временски поклапа с дубоким социјалним променама. Ми данас живимо у сасвим другом друштву које није налик на оно, које је било резултат наметнуте нам безбожности.

Међутим, народи, којима духовно руководи РПЦ, суочавају се с тешкоћама у економској и социјалној области, које су дошле споља. Многи људи губе посао, сносе материјалне губитке. Црква са саучешћем грли свакога коме је тешко. Да учврсти и уразуми Господ све – владаре, предузимаче, обичне радне људе – да би ми кроз сложан рад помогли једни другима да савладамо данашње тешкоће и сачувамо себе и своје ближње, мир и слогу у нашим друштвима.

Данас наша Црква доживљава посебно време, ускоро ће бити одржан Помесни Сабор на којем ће по вољи Светог Духа бити изабран нови Првојерарх – Свети Патријарх Московски и све Русије. Спремајући се за тај избор, сећамо се да само љубав гради праву саборност. Љубав сједињује многе у исто тело, — поучава светитељ Јован Златоусти, — и прави од наших душа пребивалиште Светог Духа, јер не у раздвојеним, већ у сједињеним по души може да живи Дух Божији. Свети апостол Павле упозорава: Пазите да неко не изгуби милост Божију: да неки горки корен, кад настане, не би нанео штету, да не би се оскрнавили многи. Тај корен је грех; корен је сваког греха гордост. У гордом срцу нема места љубави. Само у случају ако не оставимо у нашим душама место непријатељству, зависти, супарништву, већ отворимо своја срца за љубав и јединство, у нашем животу ће деловати Божанствена милост. Она ће излечити наше болести и надокнадити мањак наших снага. Она ће нам пружити смионост, чврстину и мудрост, водећи Цркву путем Самог Христа, Који је, према Свом обећању, увек с нама у све векове до краја векова.

Тог радосног дана од срца честитам свима вама велики празник спасења света Божић и Нову 2009. годину. Нека она буде добра и успешна, да вас прати на свим животним путевима милост Господа нашег Исуса Христа, љубав Бога Оца и присуство Светог Духа.

Данас, уочи Божића који православни свет слави 7. јануара, позвали смо изврсне музичаре – гитаристу Виталија Киса и певачицу Груњу. Тај је брачни пар протекле године сјајно представио радиокомпанију Глас Русије на Међународном фестивалу Еврофолк, одржаном под окриљем Европског савеза за емитовање у Москви.

Уочи Нове године су музичари снимили нови диск божићних фолклорних песама и са задовољством поклањају те руске мелодије нашим слушаоцима.

Свој осећај празника који долази износи и Виталиј Кис.

Све повезано с црквеним празницима — Божић је црквени празник – прожето је дубинском вечном радошћу. То оставља у души траг, емоцију. Сама је та емоција веома потребна за душу човека. Фолклор је исто тако семе којим се храни наш дух.

Протекла година је за музичаре била успешна не само у стваралачком смислу. Она је била прожета породичним радостима и пријатним бригама, повезаним с васпитањем троје деце. Дакле, Година породице, 2008., диретно је повезана с породицом Виталија и Груње. Данас је за ту велику и сложну породицу, која поштује православне традиције, посебан дан, Бадњи дан.

То је веома важан за све православне хришћане дан, — каже Груња, — крај дугачког божићног поста који поучава љубави, опраштању, смерности. Васпитавамо децу у тој традицији. Увек радо очекујемо Бадње вече, трудимо се да обавезно идемо у храм. Затим правимо коливо и остала јела. Расположење је дивно, очекујемо бољу будућност. Очекивање тог празника уноси мир у душу, посебно ове године у вези са кризом.

Када смо били млађи, — сећа се Груња, — коледовали смо, долазили у неку кућу и певали песме-честитке, желећи свима добро. Тако је лепше дочекати празник него седећи испред телевизора. Ми смо били обучени у народне ношње, звонили на сва врата. Неки су нерадо отварали, а ипак су слушали и поклањали бомбоне. Огромна је срећа знати народне песме своје земље, свог завичаја. То изазива понос, — каже Груња.

06.01.2009