Руски председник Владимир Путин оценио је да се у Украјини догодио уставни преврат са оружаним и насилним преузимањем власти.
Виктор Јанукович је и даље легитимни председник Украјине - нагласио је Путин и додао: „Он није издао ни једно незаконито наређење. Потписавши 21. фебруара споразум са опозицијом - он је фактички предао своју власт. Антиуставна дејства опозиције су уздрмала исток и југоисток Украјине. Народ Украјине је хтео промене, али се нису смели да подстичу незаконито и неуставно деловање“ - нагласио је Путин. Руски лидер је посебно указао: „Украјинска револуционарна ситуација почела је да настаје одавно, још од првих дана њене независности. Али, данас су у Украјини једни лупежи и пробисвети заменили друге. Разумем људе на „мајдану“ који и даље траже кардиналне промене, а не некакво реновирање фасаде власти. Они су већ навикли на то да једни лупежи и пробисвети замењују друге“. Осврнувши се на „патке“ украјинских медија да је Јанукович умро, Путин је рекао: „Јанукович је жив. Срео сам се са њим на територији Русије пре два дана и уверен сам да ће се он још прехладити на сахрани оних који му желе зло. Иначе, Јанукович је себи - одлуком да пређе у Русију, себи спасио главу. Њега би, да је остао, напросто убили! Јер, смрт је најпростији начин да се ослободите легитимног председника државе. Да, да је остао - са њим би се баш то догодило“. Вероватно је ипак најзначајније ово Путиново данашње упозорење: „Власт у Кијеву нема општенационални мандат да одреди будућност Украјине. Сви становници Украјине морају добити право да одреде своју судбину и судбину свог региона. Сви грађани Украјине - где год да живе - морају имати једнако право да учествују у опредељивању њене будућности“. Могућност увођења војске у Украјину - истакао је Путин - и даље постоји, али за тим засад нема потребе. „Ми сматрамо да би употреба Оружаних снага РФ у Украјини - уколико донесем такву одлуку - била потпуно легитимна и да би била потпуно у складу са одговарајућим нормама међународног права јер је то од Русије затражио легитимни председник Украјине“. Путин је подвукао да би одлука о употреби војске била у складу и са обавезом Русије да заштити људе које она сматра са собом „блиско повезаним и историјски и култуно и на економском плану“. Разлоге због којих ће издати наредбу за употребу војске, шеф руске државе је определио овако: „ „Ако у источним областима Украјине почне безакоње, Русија себи оставља право да искористи сва средства којима располаже да заштити људе који тамо живе. Посматрали смо шта се догађало у централним и западним областима Украјине, видели смо и како је био мучен губернатор једне од тих области. Ако видимо да се то исто догађа и у источним областима, а тамошњи људи нас замоле да им помогнемо - може се догодити да за њихову заштиту искористимо сва средства којима располажемо. Наравно, то ће бити крајња мера“. „Ми смо сматрали и сматраћемо и даље Украјину не само својим суседом, него братском републиком, а наше и њене оружане снаге - пријатељским и братским по оружју. Уверен сам - наставио је Путин - да руски и украјински војници никад неће бити на супротним странама барикада, већ усек на истој. Пример за то је и ситуација у Криму где нема ни једног опаљеног метка, ни једног борбеног сукоба и ни једне жртве, ако се изузме човек који је умро због гурања на тргу“. Једина и неопходна мера, коју је предузела Русија, било је појачано обезбеђивање војних објеката на Криму, а и то је - истакао је Путин - због претњи које су уследиле од бојовника и терористичких организација. „Дакле, Русија нема намеру да ратује са украјинским народом. Уколико дође до одлуке о употреби војске, то ће бити само ради заштите украјинских грађана. Ако Оружане снаге Русије буду у Украјини, нека тада неко из украјинске армије нареди да се пуца у грађане Украјине иза чијих леђа ћемо ми стајати. Нека тада покушају да пуцају на жене и децу! Баш бих волео да видим оне који ће у Украјини тако нешто наредити!“ Говорећи о америчким претњама Русији увођењем санкција, председник Руске Федерације био је више него јасан и категоричан: „Наравно, ми можемо једни другима нанети одређену штету. Само, то ће у том случају бити - обострана штета. О томе такође вреди водити рачуна. О последицама санкција зато нека размишљају и они који се спремају да их уведу. Русија ово што чини сматра потпуно заснованим, а све претње на свој рачун - штетним и контрапродуктивним. Русија зато наставља да се припрема за самит G8. А ако остале државе чланице „осморке“ не желе да на тај самит дођу - не морају!“. Шеф руске државе је указао да је Москва - чак и у садашњим условима крајње сложених односа са Кијевом - „пуна стрпљења и спремности за сарадњу“ и открио - да је дао налог влади Дмитрија Медведева „разради питање контаката са Кијевом“. Истовремено је открио да Запад моли Русију да са њим заједно у оквирима ММФ ради на навођењу Украјине да предузме неопходне економске реформе. У наставку је - замољен да разјасни хоће ли Москва наставити да испуњава обавезе из уговора о кредиту од 15 милијарди долара који је у децембру одобрила власти Виктора Јануковича - рекао: „Русија је у принципу била спремна да „пусти“ нове траше тог кредита, али су нас западни партнери замолили да то не чинимо. Моле нас да радимо заједно преко ММФ, да би влада Украјине била подстакнута на реформе. Намеравамо да даље радимо управо на том плану“. http://fakti.org/ |