Руска информативна агенција „Новости“, позивајући се на Одељење за спољне црквене везе Московске Патријаршије, пренела је 18. марта изјаву митрополита волоколамског Илариона у којој овај екуменистички настројени архијереј Руске Православне Цркве износи оштру критику на рачун оних који Свеправославни Сабор, који би требало да се одржи 2016. године у Истанбулу, називају антихристовским. Митрополит је, између осталог, рекао:
„Сада се у црквеној и нецрквеној средини шири литература у којој се говори да се припрема Осми Васељенски Сабор и да ће то бити антихристов сабор, јер ће на њему православни потписати унију с католицима, одрећи се старог календара, укинути постове, свештеницима разрешити да ступају у други брак и тако даље“.
По његовим речима, ако некоме у руке допадне таква литература, не треба је користити „ни као што се у домаћинству користи стари папир, ни из хигијенских разлога“. „Уништавајте такве публикације да не бисте затровали своје умове и да оне не би допале у руке некоме који има слабу веру, и који није у стању да разликује бело од црног, правду од неправде, информацију од дезинформације“, - рекао је архијереј.
„У овом случају, ради се о дезинформацији, коју свесно шире људи који су у расколу или на ивици раскола“, - додао је Иларион.
Митрополит је још навео да Свеправославни Сабор „уопште неће решавати питања: он ће само прокламовати оно што претходно буде одлучено од стране Помесних Православних Цркава у припремним фазама за Сабор.
Шеф ОВСЦ МП уверава да Московска Патријаршија неће допустити „да верни народ буде скрајнут приликом решавања важних питања која се тичу наше свете Православне Цркве.“ „Све одлуке које се буду усвојиле на Свеправославном Сабору, још раније ће бити познате свима вама. Наша Црква ће поново утврдити те одлуке на заседањима Свештеног Синода и Архијерејског Сабора, и тек потом, када добијемо мандат од највише црквене власти, ми ћемо се упутити на Свеправославни Сабор“, рекао је он.
+ + +
Да су мирна и лепа времена у Цркви, човек би лака срца могао да послуша митрополита Илариона (Алфејева), који позива верни народ да се опусти и да не размишља шта ће бити на Сабору Помесних Цркава 2016. у цркви Свете Ирине у Цариграду. Могли бисмо, можда, и да спалимо извесне „паничарске“ летке и папире који упозоравају верне да би тзв. „Осми васељенски сабор“ могао бити модернистички и антипредањски. Али, кога су змије уједале, и гуштера се плаши. А шта је друго него „змијски ујед“ догађај од 29. септембра 2011. године, када су чланови делегације Руске Православне Цркве, коју је предводио управо митрополит Иларион, љубили руку римском архијеретику папи Бенeдикту XVI?!
Ко после тога, поред много чега другог, може мирне савести веровати речима митрополита Илариона? А да ли ће верници Руске Цркве бити упознати са одлукама Свеправославног Сабора пре његовог заседања, ми не знамо. Но, поуздано знамо да верници Српске Цркве неће имати појма шта им спремају домаћи екуменисти, пошто ови углавном све обављају иза кулиса. Уосталом, у ком се гласилу СПЦ може прочитати шта су чланови екуменистичке делегације СПЦ, на челу с патријархом, самозваним екуменистом и пацифистом, говорили у Истанбулу на сабрању поглавара и представника Помесних Православних Цркава?
Речи митрополита Илариона о уништавању литаратуре која алармира Христово словесно стадо на опасности предстојећег Свеправославног Сабора, одражавају дозу страха од истине, али и својеврсно инквизиторско настројење, несвојствено Православној Цркви, што је, такође, индикативно.
Сама чињеница да се спрема неки такав сабор, тог обима и тог каталога тема, наводи нас да се замислимо. Поготово ако се сетимо „Свеправославног конгреса“ у Цариграду, који донесе само једну, али КОБНУ одлуку – ону о увођењу папског календара, и направио молитвени раскол у Цркви који ни до данас није залечен. А шта би тек било у Нишу 2013, да се народ није бунио против идеје домаћих екумениста и новотараца да се на скуп зове папа римски? Једном речју: боље је дизати прашину (предупређивати), па да не буде ништа, него ћутати, па да буде свашта (при чему, наравно, мора бити избегнут расколнички дух и бунтовање неразумних).
Зато „Борба за веру“, као посебан текст,објављује писмо Светог Јустина Ћелијског упућеног СА Сабору СПЦ 1977 (http://borbazaveru.info/content/view/6630/1/), управо поводом приче о „васељенском сабору“. Текст као да је писан данас, и за ову прилику. Њега нипошто не треба спаљивати, него га чешће узимати у руке и прочитавати, да бисмо знали шта велики Светац данашњице има да нам поручи.
И бдијмо, да не паднемо у искушење- јер, у поноћ стиже Жених, иневесте су у опасности да заспе сном из кога нема буђења. Нека нас Господ умудри на спасење!
Фото у наслову:Митрополит волоколамски Иларион и папа Фрањо
"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан, није одлика српског народа".