Према анализи економисте Мирослава Здравковића, до 2016. године места Мрковица и Јаворје прва ће нестати јер су остала са једним или ниједним становником

До краја овог века нестаће, нажалост, свако пето насеље у Србији и то је оптимистична процена јер је врло могуће да ће се то много брже десити, каже економиста Мирослав Здравковић.

Индустријализација је утицала да већ 1953 године већина села у Србији има мањи број становника него 1948 године, и од тад је у већини мањих средина тај број у сталном паду.

“Сад је дошло до краја, више се ни деца не рађају, млади одлазе у веће градове јер немају могућност да заснују породицу у свом селу” – каже Здравковић.

Према Здравковићевој анализи до 2016. године на удару ће се наћи места Мрковица и Јаворје, која би прва могла да нестану јер су остала са једним или ниједним становником.

До 2021. године могла би да нестану и насеља у Пироту, Сурдулици, Књажевцу и Алексинцу – а то су Басара, Колуница, Алдина Река и Голешница.

Од 2026. до 2031. опасност од нестанка најпре прети местима Рајчевце у Трговишту, Букулорам у Прокупљу и Грапа у Димитровграду, а од 2031. до 2036. чак три места у Белој Паланци – Кременица, Мирановац и Горњи Рињ, као и место Милојковац у Пироту и Корбул у Врањској бањи.

Још 12 насеље нестаће са мапе Србије пет година након тога, попут места Рупље у Црној Трави , Марганце у Врању или места Ображда у Бојнику.

Нису оптимистични ни подаци за период од 2041. до 2046. када је у опасности да нестане чак 30 насеља у нашој земљи, а од 2046. до 2051. још 17 насеља. Само нека од њих су: Лесковица, Причевац, Козило, Доброселица, Мучибаба, Неготинац, Шарбановац, Трн, Тегошница.

До 2056. године још 33 насеља остаће потпуно пуста, без становника, а од 2061. неће више постојати равно 40 места. Нестаће Врапча, Паскачија, Бистрица, Бресник, Шпај, Ржања, Перуника, Мала Браина, Дејановац, Јавор, Ново Село, Јабланица, Каменица и многа друга места широм наше земље.

У периоду од пет година (2066-2071) остаћемо без још 33 насеља, а до 2076. за 32 места.

“Овако лоше прогнозе могу се спречити потпуном променом односа према економији и политици центрирајући демографију као основни проблем друштва и усмеравајући стимулативне мере на жене које рађају и на жене које подижу децу на селу” – закључује Здравковић.

(Србијански глас)