Прељуба је грех неслободног с неслободном, односно мужа који има закониту жену, са женом која има свог мужа, или пад слободног са заузетом, или обрнуто. Прељуба је повреда и скрнављење туђе и своје брачне постеље. Ако су оба лица заузета онда обоје истовремено скрнаве и своју и туђу постељу, не чувајући у свом законитом браку веру и љубав и преступају границу закона: зато грех прељубе подлеже већој осуди него грех блуда.

Пад оваквих људи представља велик и тежак грех, који не само што садржи тежину и прљавштину блуда, већ и законити брак вређа, скрнави и жалости Творца и Законодавца Бога. Прељуба раздваја оно што је Бог саставио, расеца напола једно тело и наноси увреду тајни супружанства. Због тога је грех прељубе двоструко већи од греха блуда и кривица за њега је већа од овог другог. Јер блуд скрнави само два слободна лица – блудника и блудницу, а прељуба се односи на четворо: два лица она скрнави, а друга два вређа. Зато свети Василије Велики за блудника одређује епитимију и подвргава га забрани причешћивања од 7 година, а прељубник од 15 година (види Крмчију, 58. и 59. правило). А свети Злаотуст сматра да је прељуба већи грех од разбојништва, јер не патимо тако јако кад односе нашу имовину као када се поткопава брак” (на Посланицу Солуњанима 4, 6). Прељуба у Старом Завету није била удостојена помиловања и опроштаја и никаквим жртвама није могла бити очишћена: ово се не помиње у књизи Левит, у којој се описује какве жртве треба приносити за очишћење и шта онда следи? – смртна казна и ни на који други начин се овај грех није искорењивао и чистио у Божјим људима већ само смртном казном (3 Мојс. 20, 10; 5 Мојс. 2, 22).

Прељуба је, чак и ако није откривена ипак праћена сталним унутрашњим мучењем и грижом савести: унутрашњи црв стално гризе, разобличава, исцрпљује и доводи до очајања. Ако се прељуба открије за њом следи велики стид, брука, неукротива јарост мужа чија је част оскрнављена, гнев сопствене жене онога ко је згрешио и достојна казна по праведном суду.

Грех прељубе се у свим народима строго кажњавао љутим казнама или мукама: Опилије, римски цар је наређивао да се прељубник и прељубница свежу и заједно баце у огањ. Август, Тиберије, Домицијан, Аурелије и Север су за прељубу одредили следећу казну: треба спустити врхове два дрвета, везати за њих ноге кривца и онда их пустити. Тако се тело грешника или грешнице кидало на делове. Други римски цареви су мужу дозвољавали да без икакве казне убије жену и прељубника ако их затекне како греше. Старогрчки цар Сенадије је дао закон да се секиром одсеку главе мушкарца и жене затеченик у прељуби. Саксонци су терали прељубницу да се сама обеси, а њен труп су палили и вешали прељубника изнад ове ватре. Египћани су прељубника тукли гвожђем наносеђи му хиљаду рана, а прељубници су одсецали нос. Кумани су голу жену стављали на магарца, водили је по целом граду и тукли, Бразилци су такве жене или убијали или продавали као робиње. На другим местима су женама одсецали нос и уши, а мушкарцима удове за прељубу. Многе друге љуте казне прељубника су постојале у различитим земљама.

Данас су међу хришћанима такви греси толико многобројни, али за њих није предвиђена смртна казна. Уопште, овај грех се данас слабо кажњава, и једино ће Сам Праведни Судија казнити за њега у будућем веку.

Одакле потичу ове велике несреће које су нас задесиле са свих страна? Због наших грехова бије нас освета Божија, а ми не желимо да спознамо своју кривицу и да се покајемо.

Манастир Подмаине