Након ступања Крима у састав Русије и делимичне стабилизације ситуације односа са Западом (већ се зна да је вероватноћа реалне изолације РФ мизерна), у информативном простору се све више пише и говори о значају и будућности тог новог субјекта Руске Федерације.

Веома је интересантна вест да у авио-базу „Гвардејски“ (на Криму) стиже пук ракетних носача Ту-22М3. Осталу авијацију на полуострву очекује обнова и модернизација укључујући и ловце Су-27, против подморничке Ту-142 и Ил-38, као и хеликоптере Ка-27 и Ка-29. А све то се мора реализовати већ до 2016.године.

Међутим, долазак стратешких бомбардера Ту-22М3 има кључни значај и зато је неопходно проанализирати промену војног баланса у региону и генерално у Европи која ће настати након дислокације авиона у „Гвардејском“.

Ту-22М3 у НАТО класификацији носи назив Бацкфире.

Ови бомбардери су у експлоатацији од 1983. године.

Ту-22М3 произведен је у оквиру концепције вишенаменског авиона опремљеног са променљивом стрелом крила – код ниских брзина и приликом узлетања крило је практички испружено док код суперсоничних брзина, стрела крила заузима положај од 65 степени. Ово омогућује да се авион употребљава у широком дијапазону брзина и висина.

Радијус борбеног дејства Ту-22М3 износи око 2400 км.

Овај бомбардер је опремљен најмоћнијим радио-електронским и навигационим системом. У пилотирању авионом активно учествује аутоматски систем управљања што значајно олакшава функционисање пилотима.

Основно наоружање бомбардера Ту-22М3 су крстареће ракете Х-22 домета до 500 км које лете брзином до 4000 км/ч.

Ту-22М3 могу бити опремљени и нуклеарним бојевим главама и бомбардовати бродове.

Носе и ракете Х-15 чији је домет до 250 км и брзина 6000 км/х(могу носити и термонуклеарно оружје). У плану је да носе и ракете Х-32 које ће, како се претпоставља, бити у стању да, уз велику прецизност, гађају циљеве на удаљености до 1000 км.

Око 30 стратешких бомбардера Ту-22М3 до 2020. године треба да буде модернизовано до верзије Ту-22М3М и наоружано управо тим ракетама. Може се претпоставити да ће на Криму бити дислоцирани управо ови обновљени авиони.

Радијус борбеног дејства Ту-22М3, као и домет крстарећих ракета, довољни су да у потпуности „покрију“ територију целе Западне Европе, укључујући и Велику Британију. До земаља Западне Европе ови бомбардеру могу долетети брзином звука, па је то још један озбиљан ударац по америчкој компоненти европског система ПРО.

РФ је, иначе, као одговор на америчке ПРО-активности обећала постављање ракетних система Искандер-М чији је домет у зависности од коришћене ракете – од 500 до 2000 км.

Тако лансирана ракета у стању је да током лета изводи разне маневре, чиме је практички неухватљива на све системе ПВО и ПРО.

Комбинација Ту-22М3 и Искандер-М потпуно обезвређује америчке компоненте ПРО чије ће инсталирање у периоду од 2018. до 2020. године почети у Пољској и Румунији. Руководства ових земаља требало би два пута да размисле има ли уопште смисла бити мета због антируског расположења других?

Можда би им било боље да следе пример Чешке и да одустану од учешћа у програму…

Други правци на којима јачају могућности РФ су Црноморски регион, Балкан и Блиски Исток. Црно море, које је ионако већ „покривено“ великим бројем противбродских ракета, одсад ће се налазити под контролом најмоћнијих бомбардера са крстарећим ракетама. Тако ће потенцијално уништење, на пример турских или било чијих бродова, активних у Црном мору, бити веома једноставан задатак. Осим тога, у случају да то буде потребно – потенцијал руског Крима може бити употребљен у потенцијалним „врућим“ тачкама на Блиском Истоку – укључујући Сирију и Иран.

Све у свему, одлука руководства РФ да дислоцира Ту-22М3 на Криму значајно ојачава могућности Оружаних снага Русије у кључним регионима. У том смислу нема цену то што је Русија повратила свој „неуништиви носач авиона“.

(за Факти.орг превео: Горан Шимпрага)