Политичка криза у Украјини се крајем 2013. године претворила у прави дипломатски рат између САД и ЕУ, с једне стране, и Русије, са друге стране. Политички блок САД-Европска унија, користећи своје финансијске организације и војну инфраструктуру NATO, покушава да примени дипломатску стратегију обуздавања и принуде и тиме политички и економски изолује Русију. 

Како тренутно изгледа америчка дипломатска стратегија и до чега може довести, уколико САД и њени савезници не престану са притисцима на Русију, у интервјуу РИА Новости говори директор Руског института за стратешка истраживања генерал-потпуковник Леонид Решетњиков.

+ + +

Леониде Петровичу, амерички политиколог Александар Џорџ квалификује тренутне активности америчких и европских дипломата као „дипломатско принуђивање“. Зашто та стратегија према Русији није ефикасна?

РЕШЕТЊИКОВ: Русија има своју историјску мисију, она је још пре хиљаду година била позвана да буде алтернатива Западу. У таквој ситуациј, сви покушаји да се народ и његов председник натерају да измене ову мисију, унапред су осуђени на неуспех, јер САД и Запад не разумеју историјску мисију наше земље.

Осим тога, ни САД, ни ЕУ нису у стању да Русију дипломатски принуде јер не поседују реалне војне инструменте за реализацију такве дипломатије.

Постоји неколико разлога зашто та стратегија не функционише против Русије. Прво, САД немају озбиљну мотивацију, јер криза око Украјине не прети животним интересима Вашингтона и његових најближих савезника. Друго, САД немају реалне војне инструменте: они не могу ступити у директну нуклеарну борбу. Треће, САД немају јасне циљеве и разумне услове у решавању конфликта.

Да ли ће узвратна руска дипломатска стратегија бити ефикасна у односу на САД?

РЕШЕТЊИКОВ: Руска стратегија базира се не само на контра санкцијама и контра претњама, ми предлажемо и компромисне варијанте. Русија посебно предлаже реални излаз – започети процес федерализације Украјине. А САД не нуде никакве компромисне варијанте. Главни предност Русије је способност да се криза реши. Руска страна је више пута до сада формулисала услове довољне да реше кризу: то је уставна реформа која узима у обзир права свих региона, давање руском језику статус државног језика и уставна дефиниција неутралног ванблоковског статуса Украјине. Одуговлачење са реализацијом ових корака води још већој дестабилизацији Украјине.

Шта треба да предузме руска дипломатија да би САД одустале од стратегије принуђивања? Можда треба да  учинимо неке ограничене уступке или да наше опоненте убедимо да одустану од претњи?

РЕШЕТЊИКОВ: Америчка елита заступа познати принцип „Уосталом, Картагину треба разорити“. Свако попуштање Картагини завршавало се говором римског сенатора Катона и овом његовом чувеном фразом. Сада је то правило америчке политике, уступци САД су погрешна линија која ће довести до негативних последица. Компромиси су могући, али не и уступци. САД разумеју и поштују принципијелан и чврст став који заступа наш председник.

Да ли су САД и NATO заиста спремни да употребе силу и натерају Русију да испуни њихове услове?

РЕШЕТЊИКОВ: Не, САД и њихови савезници нису спремни да употребе војну силу јер политички, војно и морално слабе. Европа није спремна да раскине економске везе са Русијом. То је тежак процес. Анализа понашања западних лидера, посебно европских, као и ресурса којима располажу, показује да Запад није спреман да за такво заоштравање.

Руски политичари, посебно господин Сергеј Глазјев прете да ће се одустати од долара. Да ли је то реална претња? Да ли је Русија у стању да брзо одустане од долара и пређе на „петрорубљу“?

 РЕШЕТЊИКОВ: Тај задатак стоји пред Русијом, ту иницијативу треба реализовати иако ће рад над тим бити веома тежак и мукотрпан. Али, другог пута нема. У супротном, стално ћемо се налазити под претњом санкцијама. У средњорочној перспективи, одустајање од долара је мало вероватно, јер су на свим међународним робно-сировинским берзама обрачуни управо у тој валути. На основу података крајем 2013. Године, структура девизних резерви Русије била је: 45 одсто амерички долари, 40 одсто - евро, 9 одсто - фунта стерлинг, 3 одсто - канадски долар и 2 одсто - аустралијски. Међутим, у перспективи је могућа делимична замена америчког долара кинеским јуаном.

 САД повећавају свој војни контингент у Румунији. Да ли је реална претпоставка да ће Румунија бити активно укључена у борбу против Русије?

РЕШЕТЊИКОВ: Румунија је одавно увучена у акције на молдавском правцу. Као члан NATO, она ће подржавати заједничку антируску политику тог блока, иако су могућности Румуније исувише ограничене да одигра активну улогу у притиску на Русију. Незнатно повећање америчког контингента само сведочи да он може бити искоришћен у неким специјалним операцијама у Украјини.  

За 2014. годину NATO планира да у Украјини одржи осам војних вежби, поред тога планира и мере за јачање одбрамбене способности Украјине. Да ли је и то притисак на Русију?

РЕШЕТЊИКОВ: С једне стране, то је притисак на Русију, а са друге подршка пучистима у Кијеву и притисак на становништво у Украјини. Врховна Рада је 1. априла донела закон по коме, у Украјину, до краја године више од три хиљаде NATO војника може доћи са најразличитијом војном техником (укључујући неколико десетина авиона и хеликоптера, као и девет бродова и две подморнице).

На заседању комисије Украјина-NATO 1. априла 2014. године стране су се договориле о сарадњи у области реформисања одбрамбеног сектора Украјине. У плану је да се маневри одрже под руководством Украјине и NATO и да буду инструмент одвраћања Русије, али у тренутним условима сличне активности могу само допринети даљој дестабилизацији ситуације и продубљивању конфронтација.

Да ли ће NATO користити наше бивше савезнике из Варшавског пакта ради принуђивања Русије да испуни услове Запада?

РЕШЕТЊИКОВ: Тај план може бити озбиљан инструмент војно-политичког притиска на Русију. Он може рачунати и са пребацивањем допунских оружаних снага и технике у прибалтичке земље и Пољску, повећање борбене готовости снага за брзо реаговање NATO у Црном и Балтичком мору. Овакве активности NATO, као и маневри на територији Украјине не доприносе регулисању кризе између Русије и Запада.

Земље Источне Европе могу постати таоци опасне ситуације у којој Русија, у случају повећаних претњи, може бити принуђена да повећа своје војне снаге на западним и јужним границама.

Амерички и европски пословни кругови много губе од дипломатског рата. Да ли су ти кругови наши савезници у борби против политичара?

РЕШЕТЊИКОВ: Многе се компаније из Западне Европе не слажу са антируским активностима својих политичара. Ако говоримо о компанијама из САД, треба рећи да у тој земљи функционише суров систем, и ако је одлука донета на политичком нивоу, многи су принуђени да је извршавају без поговора. Економске санкције које је објавила Европа неће функционисати, а ако и буду дејствовале - то неће дуго трајати. САД могу активирати полуге у банкарском систему. Ми то разумемо и покушавамо да створимо алтернативни систем.

 Да ли одлука NASA да прекине сарадњу у области космоса више угрожава интересе Русије или САД?

РЕШЕТЊИКОВ: Изјава NASA да има намеру да прекине сарадњу са Роскосмосом практично ни на који начин није утицала на текућу сарадњу ових организација. Очигледно је да је дата изјава део политике информативног притиска на Русију. Најкрупнији програм је МКС, а он остаје на снази.  

 Може ли руска влада одговорити адекватним корацима и прекинути сарадњу са САД у космосу посебно поводом МКС? Може ли оваква тактика донети ефект?

РЕШЕТЊИКОВ: Ми не треба да одговарамо на санкције, потребно је прорачунати и размислити о сваком кораку. Руска влада има сва овлашћења да прекине сарадњу са САД. Али, такав приступ значио би најозбиљније заоштравање руско-америчких односа. Овде је умесно подсетити да је током „хладног рата“ и рата у Вијетнаму у коме су учествовале оружане снаге САД и јединице СССР, успешно реализован заједнички руско-амерички космички програм Сојуз-Аполо.

Кинеску дипломатску подршку можемо сматрати успехом руске дипломатије. Да ли нам је та подршка помогла да се боримо против америчко-европске стратегије принуђивања?

РЕШЕТЊИКОВ: Наравно, помогла је и помаже зато што су односи са Кином - односи стратешког партнерства.

Запад и САД разумеју да ћемо - ако претерују у санкцијама - ми почети консултације о потписивању споразума о савезништву са Кином по свим линијама и да ће руководство Кине са стратешког прећи на савезничко партнерство.

Кина је заузела неутрални став који треба интерпретирати као добронамеран. Кину са нашом земљом повезује плодна економска сарадња која може да избалансира агресивност Запада. Ови фактори одређују кинески избор да практично подржи Русију. Кина је једна од водећих светских држава чији су став САД принуђене да узму у обзир. У случају да дође до озбиљнијих санкција САД и ЕУ, Русија може да искористи Кину као „резервни аеродром“ и тиме повећа и продуби сарадњу са другом светском привредом.

Колико далеко су САД и њени савезници спремни да иду у дипломатском и економском рату против Русије?

РЕШЕТЊИКОВ: С Европљанима бисмо могли да решимо конфликт у Украјини, али су шансе да се са САД договоримо веома мале, обзиром да је стратешки амерички циљ - слабљење Русије.

Са Европом бисмо могли да преговарамо и о федерализацији Украјине, а САД не желе да учине тај корак.

Једнострано уведене економске и политичке санкције против одређеног броја руских грађана нису продуктивне. Међутим, у условима ескалације конфликта могу бити уведене санкције чији би циљ био подривање руског економског и привредног система. Истовремено при стабилизацији ситуације, Сједињене Државе, које су де факто признале присаједињење Крима Русији, неће ићи на даљи прекид односа и санкције. У сваком случају, остаје сарадња са САД по кључним правцима, као што су Иран Северна Кореја и Авганистан.

Превео: Горан ШИМПРАГА

http://fakti.org/