Избор Патријарха Крајем овог месеца треба да се одржи Сабор Руске православне цркве чији ће учесници изабрати новог патријарха Москве и целе Русије. Што је ближи овај, без икаквог претеривања, историјски догађај, то се јасније оцртавају проблеми нагомилани у црквеним круговима. „Глас Русије“, 11.1.2008.
+ + + На жалост, појавили су се први знакови да су неки јерарси почели борбу за контролу над саставом Сабора на којем ће и бити изабран поглавар Руске православне цркве. Као што је познато, делегати Сабора бирају се у епархијама. Представник Московске патријаршије Андреј Курајев испричао нам је како су они бирани на саветовању ректора духовних школа. „Одлуком Синода, делегати Сабора од духовних школа треба да се одреде на овом саветовању. И опет је одлуком Синода, председавао им је руководилац Школског комитета Московске патријаршије, ректор Московске духовне академије, архиепископ Јевгениј. А затим су почели необични догађаји. На пример, млађи брат митрополита Климента, архиепископ Тоболски Димитрије веома је одлучно и из неразумљивих разлога затражио да архиепископ Јевгениј, ректор Академије и домаћин овог састанка, преда кормило саветовања другој личности. На крају крајева, сам архиепископ Димитрије председавао је овим скупом и постигао веома чудан резултат. Лица која су изабрана за делегате Сабора од духовних школа ће гласати за митрополита Климента. Ствар, међутим, чак није у томе, већ у томе што ниједан богослов неће бити медју учесницима Сабора“ – каже дјакон Курајев. Утисак је да је борбу о којој Курајев говори предодредила чињеница да данас у Руској цркви нема несумњивог лидера – сматра виши научни сарадник Института за оријенталистику Сергеј Филатов. Моји разговори са меродавним лицима показали су да су све донедавно највећи углед имали митрополит Мински и Слуцки Филарет и митрополит Кијевски Владимир. Али они су већ у годинама и чврсто везани за живот у својим епархијама – објашњава руски експерт. Уосталом, Сергеј Филатов је сигуран да ће многи гласати управо за ове кандидате и поред њихових поодмаклих година. „Наравно да је сада веома тешко проценити реалне шансе сваког кандидата. Али у сваком случају, митрополит Владимир има подршку код целе украјинске делегације и знатног дела руског епископата који не прихвата никаква радикална гледишта повезана са обнављањем за шта се залаже, на пример, митрополит Кирил“. Чувар патријарховог престола митрополит Кирил који је маркантна и широко образована личност једва да се може сматрати непосредним следбеником патријарха Алексија Другог – сматра Сергеј Филатов. – Његови погледи се разликују од става којег се придржавао 15. патријарх Москве и целе Русије – закључио је експерт. Донедавно је у Руској православној цркви доминирало мишљење да ће за њеног новог поглавара бити изабран митрополит Филарет из Белорусије – тврди други стручњак за религију, научни сарадник Центра за проучавање Источне Европе у оквиру Бременског универзитета Николај Митрохин. При томе, он је у интервјуу за радио-станицу Ехо Москве изнео мишљење да митрополит Кирил никада није сматран главним претендентом на патријархов престо. „Знатан део Цркве осуђивао је митрополита Кирила за његове везе са католицима и протестантима, за то што је у устима ових људи звучало као екуменска јерес. Зато је, свакако, одавано признање његовој памети и вештини опхођења са чиновницима, али он није сматран реалним кандидатом за патријарха“. Своје присталице има сваки од потенцијалних претендената на патријархов престо, тако да је ситуација замршена. Можемо са жаљењем констатовати да сумњиве радње око избора делегата Сабора неће помоћи да се направи правилни избор. Уз то, превисока је цена питања. 1. фебруара ће на престо поглавара Руске православне цркве ступити човек који ће сносити огромну историјску одговорност. Од новог патријарха ће зависити да ли ће православље остати непоколебљив духовни центар руског друштва. |