Познати западни публициста и колумниста The Guardian Нил Кларк објавио је ово своје размишљање о дуплим стандардима америчке Владе:

„Потпуно сам збуњен. Пре неколико недеља нама на Западу су говорили - када су неки људи заузели владине зграде у Украјини - да је то добро. Ти људи, говорили су нам наши политички прваци и коментатори водећих медија, „боре се за демократију“.

Влада САД упозорила је украјинске власти да не користе силу против тих „демократских демонстраната“ - чак и ско су, као што смо видели, неки од њих неонацисти, који на полицију бацају „Молотвљеве коктеле“ и друге предмете, руше споменике и пале зграде.

А сада, након само неколико недеља, нама говоре да људи који су заузели владине зграде у Украјини нису никакви „демократски демонстранти“, већ „терористи“ или „бојовници“.

 Зашто је заузимати владине зграде у Украјини у јануару било добро, а у априлу постало веома лоше? Зашто је примена силе од стране власти против демонстраната била потпуно неприхватљива у јануару, а прихватљива сада? Поновићу се: збуњен сам. Хоће ли ми неко објаснити?

Кијевски „демократски демонстранти“

Зимус су антивладине демонстранте у Украјини посетили неки истакнути западни политичари, међу којима су били сенатор Џон Мекејн и Викторија Нуланд из Стејт департмента, која је делила кекс. У последњих неколико недеља у многим земљама Западне Европе одржани су велики антивладини протести. Али, они нису добили такву подршку ни од тих персона, ни од коментатора водећих западних медија. Демонстранти нису добили ни бесплатан кекс од функционера Стејт департмента САД.

Ваљда би Мекејн и Нуланд, да тако воле антивладине уличне протесте у Европи и да виде у њима истинску „демократију“, исказали солидарност и са демонстрантима у Мадриду, Риму, Атини и Паризу? Збуњен сам. Хоће ли ми неко објаснити?

Пре неколико недеља гледао сам интервју са државним секретаром САД Џоном Керијем. Он је изјавио: „Не може се тек тако упадати у другу земљу под измишљеним изговором да би се бранили своји интереси“. Али, ја се, чини ми се сећам да су у последњих 20 година САД поступале управо тако.

Можда сам ја заборавио изјаве да Ирак поседује оружје за масовно уништавање? Можда сам 2002. и почетком 2003. сањао да су се политичари и експерти-неоконзервативци свакодневно појављивали на телевизији да кажу нама, обичним смртницима, да треба да ратујемо с Ираком због опасности од Садамовог смртоносног арсенала?

Зашто је демократско гласање на Криму о поновном уједињењу са Русијом лошије од жестоког, крвавог упада у Ирак - упада услед којег је погинуло око милион људи? Збуњен сам. Хоће ли ми неко објаснити?

Осим тога, западни политичари и медијски „стручњаци“ с озбиљним изразом лица говорили су нам да је кримски референдум неважећи зато што је одржан у условима „војне окупације“. Али, управо сам гледао репортаже о изборима у Авганистану, који се одржавају у условима војне окупације.

Западни функционери, као што је шеф NATO Андерс Фог Расмусен, хвалили су их као „историјски тренутак за Авганистан“ и велики успех „демократије“. Зашто се гласање на Криму отписује, а избори у Авганистану величају? Збуњен сам. Хоће ли ми неко објаснити?

И Сирија веома збуњује. Нама су говорили и говоре да групе радикалних исламиста представљају највећу опасност за свет, безбедност и наш „начин живота“ на Западу. Да Ал Каида и сличне групе треба да буду уништене, да против њих треба водити непрестани „рат против терора“. Међутим, у Сирији су наши лидери стали на страну тих радикалних група у њиховом рату против секуларне владе, која поштује права верских мањина, између осталих, хришћана.

Када бомбе Ал Каиде и њених савезника експлодирају у Сирији и гину невини људи, наши лидери то не осуђују. Они осуђују само секуларну сиријску Владу, која се бори против радикалних исламиста, а чији пад очајнички прижељкују наши лидери и коментатори водећих медија. Збуњен сам. Хоће ли ми неко објаснити?

Сиријскe „демократe“

А ту су још и права гејева. Нама говоре да је Русија јако лоша и заостала земља, зато што је донела закон који забрањује пропагирање хомосексуализма међу малолетницима. Међутим, наши лидери, који су због тог закона бојкотовали Зимску олимпијаду у Сочију, посећују земље Персијског залива, где хомосексуалце могу да пошаљу у затвор или осуде на смртну казну. И они топло поздрављају локалне владаре, не помињући права гејева.

Ваљда су затвор или смртна казна за гејеве нешто много лошије него закон који забрањује пропагирање хомосексуализма међу малолетницима? Зашто наши лидери, ако су тако искрено забринути због права хомосексуалаца, нападају Русију, а не земље где гејеве осуђују на затворску казну или смрт? Збуњен сам. Хоће ли ми неко објаснити?

У многобројним новинским чланцима нам говоре да је мађарска ултранационалистичка партија Јобик јако лоша. Њен успон изазива велику забринутост, иако та партија није у Влади и тешко да ће се тамо наћи. Ипак, у Украјини се неонацисти и ултранационалисти налазе на функцијама у Влади коју наши западни лидери с ентузијазмом подржавају.

У фебруару су неонацисти и ултранационалисти одиграли кључну улогу у свргавању демократски изабране Владе Украјине, у „револуцији“ коју је поздравио Запад. Зашто су ултранационалисти и ултрадесничарске групе недопустиве у Мађарској, али допустиве у Украјини? Збуњен сам. Хоће ли ми неко објаснити?

 Нама кажу да је Русија агресивна империјалистичка држава и да се NATO брине о супротстављању руској „претњи“. Али, пре неки дан само погледао на карту: видео сам да се Русија граничи или се налази близу мноштва земаља NATO - војне алијансе на чијем се челу налазе САД и чије су чланице у последњих 15 година бомбардовале и нападале много земаља. Али, нисам видео ниједну земљу поред Америке која се налази у руској војној алијанси, нисам видео руске војне базе или ракете у земљама које се граниче са САД или су близу њих. И упркос томе нам кажу да је „агресор“ Русија. Збуњен сам. Хоће ли ми неко објаснити?

ДОСИЈЕ „Комсомолске правде“

Нил Кларк је познати британски публициста, новинар, писац и блогер. Познат је по сарадњи са готово свим највећим медијима у тој земљи. Међу листовима који објављују његове материјале су: The Guardian, Morning Star, Daily Express, Mail on Sunday, Daily Mail, Daily Telegraph и The Week. Такође, сарађивао је и са наеким водећим европским медијима.

Кларк се редовно као експерт појављује на британској телевизији, између осталог, на BBC и Sky News. У сфери његовог интересовања су геополитика и најзначајнији друштвени догађаји.

http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/klark-zasto