Одбеглом усташком лидеру након бега из Загреба помоћ пружила Света столица, а Американци и Енглези оклевали да га ухапсе, показују документа Централне обавештајне агенције

Оно о чему се раније спекулисало, сада је и потврђено. Документа америчке Централне обавештајне службе (ЦИА) са којих је скинута ознака тајности показују да је Ватикан пружао уточиште поглавнику квислиншке Независне Државе Хрватске Анте Павелићу након његовог бега из Загреба. На основу документа датираног 8. новембра 1947. у који је загребачки „Јутарњи лист” имао увид, Американци и Британци су у лето те године планирали да ухвате Павелића, али тај план није спроведен.

Наводно су и Лондон и Вашингтон знали детаље о Павелићевом боравку у Ватикану, укључујући и број собе у којој се налазио. Иако су оклевали, смислили су план за његово хапшење, али су обе државе одуговлачиле не показујући веће занимање. Документи ЦИА откривају и да су Британци Павелића имали у рукама током рације у Ђенови, али су га пустили.

Из извештаја које је пуковник Г. Ф. Блунда из Команде за Медитеран упутио бригадном генералу Карлу Фричу, заменику директора обавештајног штаба Европе, види се америчко оклевање да сами крену у акцију, али и резигнираност због британске неспремности за сарадњу.

„У Риму сам се 11. августа састао с Бендалом из британске амбасаде те с америчким амбасадором, којега сам обавестио да је, према провереним информацијама, Павелић у Ватикану”, написао је пуковник Блунда и додао да су Британци наговарали Американце да сами ухапсе Павелића.

Позивајући се на документ ЦИА, „Јутарњи лист” такође пише о томе да је после бекства из Загреба Павелића скривао Ватикан. Лист наводи да је Павелић с породицом побегао 6. маја 1945. у Аустрију, где је боравио у америчкој окупационој зони, одакле се с фалсификованим перуанским документима под именом дон Педро Гонер, прерушен у свештеника, пребацује у Италију.

„Стиже до Рима, где га, како потврђује декласификована белешка, под своје окриље узима Ватикан, у којем је тада столовао папа Пије Дванаести, бивши ватикански нунциј у нацистичкој Немачкој”, пише „Јутарњи лист”.

Лист наводи да су у Риму, врло брзо након пада НДХ, свештеник Крунослав Драгановић и група свештеника и редовника везаних уз Завод Светог Јеронима, који се налази у центру Рима, али је под управом Ватикана, успоставили мрежу која је требало да омогући припадницима квислиншког режима да се пребаце на тада најсигурнију локацију, у земље Јужне Америке.

Омиљена одредишта била су Аргентина, Парагвај и Бразил, јер су у том делу света на власти већином биле војне хунте. О тој мрежи у другој белешци, од 12. фебруара 1947. године, исцрпно пише специјални агент Роберт Клејтон Муд из америчке контраобавештајне службе. Он је успео да нађе доушника у Заводу Светог Јеронима, који га је исцрпно извештавао о стању у тој институцији која се налази у самом средишту Рима, али је под управом Ватикана.

Према Мудовим сазнањима, онде су боравили високопозиционирани челници НДХ – командант ваздухопловних снага Владимир Крен, др Вјекослав Вранчић, заменик министра спољних послова, али и Ђорђе Перић, министар пропаганде у српској влади Милана Недића, мада се Павелић ту не спомиње.

Агент Муд у белешци упозорава да се припрема операција да се у Јужну Америку пребаце Павелић и Крен, после чега су америчке службе покренуле операцију лоцирања Павелића.

Усташки вођа је, међутим, успео да се докопа Аргентине 1948, а касније му се придружио и остатак породице. У Буенос Ајресу се веома добро снашао под окриљем Хуана Перона, који је осим њега примио и друге најтраженије злочинце Трећег рајха. Адолф Ајхман, Јозеф Менгеле и Клаус Барби, Бранко Бензон, Хајнрих Иво, Франц Штангел и Ерих Прибке само су неки од њих и Аргентина у том периоду постаје синоним за нацистичку и фашистичку емиграцију.

Комунистичке власти Југославије су неколико пута од Аргентине тражили изручење Павелића, али је оно увек било одбијено из разних разлога. Након покушаја атентата на њега, који је извршио Благоје Јововић 1957. године у месту Ломас дел Паломар, крај Буенос Ајреса, где је живео под лажним именом, напушта Аргентину и одлази у Шпанију, где му Франко пружа политички азил.

Д. Вукотић

Фото у наслову: Анте Павелић срдачно поздравља Хитлера.

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/CIA-Pavelic-se-krio-u-Vatikanu.sr.html