Масакр у Благају, кад је зверски усмрћено око 520 Срба, био је увод за касније злочине усташа на Кордуну, који су често чињени отворено, брутално и масовно

Један од највећих масовних покоља српског становништва у НДХ, које су извршиле усташе, догодио се од 6. до 8. маја 1941. године, кад је зверски усмрћено око 520 мушкараца из Вељуна и околине.

Спекулише се да је крајем априла у врху усташке организације договорено да се убије млинар Јосип Мравунац, по националности Хрват, и његова породица и да се за то окриве Срби из Вељуна. То је требало искористити као повод за један од првих масовних злочина над Србима на Кордуну.

Усташка власт именовала је истражну комисију поводом убиства млинара Мравунца. Међутим, према писању Душана Кораћа (из књиге “Кордун и Банија у народноослободилачкој борби и социјалистичкој револуцији”), загребачки лист “Хрватски народ” објавио је вест да је за убиство крива “чета српских разбојника” који су породицу убили и опљачкали.

Убрзо је почело масовно хапшење Срба. Најпре су похапшени истакнути Срби, а затим и сви од 16 до 60 година, које су усташе затекле. Наводи се да су усташе говориле Србима да уколико се осећају невини, сами дођу у Вељун. Око 520 мушкараца, колико их је било укупно, одведено је у Благај, наводно на саслушање, где су зверски усмрћени.

Убијање је трајало три дана, а жртве су бачене на дно једне вртаче. Спекулише се да је један од Срба, Душан Никшић, успео да побегне. Хрвати из Благаја су следећег дана затрпали мртве и разгласили да су Срби одведени на рад у Немачку.

Вељунски масакр био је само увод за касније злочине усташа над Србима. Они су често чињени отворено, брутално и масовно. Према евиденцији Државне комисије за попис жртава рата, од фашиста је у Вељуну страдало укупно 768 људи, а на целој територији Кордуна број жртава фашизма током Другог светског рата износи више од 27.000 људи.

Након рата, жртве су ископане и премештене у костурницу, спомен-обележје. Међутим, становници хрватског Благаја спречили су 2000. комеморативни скуп Срба у Вељуну, који је требало да буде одржан поводом страдања српских цивила које су убиле усташе тог 6. маја 1941.

Следеће године, непознати починиоци разбацали су цвеће и свеће које је било постављено на спомен-костурницу жртвама усташког покоља, мокрили су на спомен-обележје и оскрнавили га тако што су га ишврљали спрејем написавши слово У с крстом.

Споменик у селу Вељун, на путу Карловац-Слуњ, оскрнављен је и 2006. кад су вандали однели 14 металних плоча са исписаним именима убијених цивила.

Фото:  Википедија

Извор: „Телеграф“