Русија ће одржати војни притисак на европским границама чак и у случају да се украјинска криза брзо реши Овакво мишљење влада у НАТО и француским војним круговима након корените измене стратегије коју је најавила московска `анексија` Крима у марту ове године. Садашња криза је „оцена обновљене војнe моћи Русије”, тврди француски извор у Бриселу.
Без обзира на анархију која влада на истоку Украјине, западни експерти сматрају да Владимир Путин ипак држи ситуацију под контролом. Осим тога, они оцењују, председник Русије због економског прагматизма не жели даљу оружану ескалацију ситуације. Ако, наравно, добије „федерализацију” земље. Путин „неће дирнути зону ЕУ-НАТО уколико ми не дирнемо Украјину и Белорусију” — уверен је војни извор у Паризу. Психолошке акције Ма шта да се деси у наредним данима, сфера безбедности ће добити нове контуре. Акутна криза је натерала НАТО у акцију. Реч је о томе, сматрају експерти, да анексија Крима и утицај на Украјину (посебно имајући у виду војну агресију против Грузије 2008. године) одлично илуструју нову Путинову доктрину чији је саставни део и план модернизације армије до 2020. године. „Русија је идеју утицаја ставила у сам центар свог оперативног планирања” — истиче Јанис Берзинш из Центра за безбедност и стратешка истраживања Академије за националну добрану Летоније. Према његовим речима, ова нова форма ратовања се разликује од војне кампање у класичном поимању, без обзира на доступност традиционалних армијских средстава. „Руска концепција савременог рата заснива се на уверењу да се главно поље битке налази у главама људи. Зато у ратовима нове генерације кључну улогу играју информације и психолошке акције”. Циљ је „смањивање употребе тешких средстава до неопходног минимума”. „То је нови доживљај односа снага. Све се чини без претходног упозорења и малим одредима да се не би испровоцирао одговор и применила традиционална армијска средства, уз истовремено одржавање озбиљног притиска” - каже један француски генерал. То потврђују мартовска и априлска тестирања интерконтиненталних балистичких ракета и демонстрација нуклеарне силе на паради 9. маја у Москви у којој су учествовали ракетни комплекси С-400 и Топољ-М. Мале покретне јединице Руске снаге су смештене у два „линије”: 40 000 људи на 100 километара од украјинске границе и 15 000 људи на само 10 километара. Руски ловци ни једном нису нарушили ваздушни простор земље, али су се стално дуж њега кретали. НАТО није регистровао ни један други покрет на источним границама. Ипак, Путин је послао десантни батаљон у Калињинград после изјаве Вашингтона о стационирању четири чете америчких војника у Пољској и Прибалтику. „Руске оружане снаге су реформисане у мање, али покретније јединице” — указао је адмирал Френк Пандолф 8. априла, за време говора у америчком Конгресу. Он је, иначе, задужен за планирање операција у америчком генералштабу. Експерти истичу ове чињенице о руској војсци: генерално висока оперативност, добро припремљени елитни одреди који имају заједничку команду комплетирану након рата у Грузији и примена сајбер-оружја. Они истичу да нови „бесконтактни” рат у Украјини сведочи о поново успостављеном јединству и дисциплини Оружаних снага Русије. Руске јединице су под сталним притиском у оквиру крупних маневара, док је операција на Криму била започета управо по логици ове доктрине. „Маневри служе истовремено за два циља: да побољшају обученост јединица и да унесу нејасноће који је правац офанзивне операције” — истакао је генерал Пандолф. „Русија крши споразуме о конвенционалним снагама у Европи”, каже један француски официр, али како да јој одговоримо? НАТО, који је тренутно под сталним притиском својих нових чланова из Источне Европе, мора преиспитати односе са Русијом у контексту гаранција о колективној безбедности. Осим тога, тешко ће се избећи промене и нова организација алијансе. Иако је укупни буџет ЕУ-армија (190 милијарди евра) дупло већи од руског, а њихово бројно стање достиже 1,5 милион војника, оне су расплинули своје снаге и постале неефикасне: оперативно је ангажовано свега 50 000 војника. „Путин све то одлично зна” — узнемирено износи пољски дипломатски извор. Разногласја у Европској унији Армијски штабови су узнемирени због самита НАТО који је заказан за септембар ове године на којем треба да буде донета одлука о „ширењу доступних војних ресурса”. Штавише, разлике међу земљама чланицама ЕУ све се више испољавају. Иако Пољаци и земље Прибалтика захтевају да америчких снага буде још више, Французи и Немци се залажу за очување сарадње са Русијом чак и у војној сфери. Париз сматра да су споразуми Русије и НАТО још увек на снази, а ако и постоје нека нарушавања, она треба да долазе само од Владимира Путина. Он, у сваком случају, и даље остаје партнер, укључујући и борбу против тероризма. Што се тиче војних уговора са новом руском армијом, „овде има много драме, али о реалном престанку сарадње нема говора, јер, немамо могућности да одустанемо од преузетих обавеза у области ракета, оклопне технике и ПВО” — уверен је један француски експерт. Тренутно нико нема намеру да одустане од испорука десантних бродова „Мистрал” Русији, иако ће Паризу бити потребне нове гаранције да би његови савезници лакше прогутали горку пилулу. Али, након испоруке авиона-радара у Румунији и Rafale Пољској може да га далеко више кошта. Могућности НАТО Тренутно је много питања везаних за систем узбуњивања НАТО. САД и Велика Британија се залажу за формирање сталних снага под командом генерала Филипа Бридлава, команданта НАТО у Европи. Пољска и прибалтичке земље морају за те намене формирати специјални батаљон. Тренутне "снаге за реаговање" уз задршку 5-30 дана постојаће само за симболичке циљеве. Још један важан моменат то је - команда НАТО. Она хронично нема сараднике. Париз се овде, треба истаћи, не показује у најбољем светлу и даје само 70 одсто своје официрске квоте. Савезници из Источне Европе захтевају да се код њих изгради војно-ваздухопловна база и да америчке снаге ту буду стално присутне. Тренутно се разматра могућност за изградњу војних магацина. Међутим, САД желе да Европљани преузму активнију улогу. Ако сутра Бугарска и Румунија затраже да буду реализовани планови њихове активне заштите, ко ће платити ту реализацију? Консензус не постоји ни по питању војних вежби и маневара. Билатерални маневри које треба да одрже САД овог лета имаће натовску етикету. У Паризу се према овоме односе са великом скепсом: "Нећемо ми давати НАТО заставу украјинском батаљону који треба да пуца на проруске активисте". Превод: Горан Шимпрага http://fakti.org/globotpor/le-monde-nova-putinova-ratna-doktrina-je-vojna-intervencija-bez-bitaka |