Руски лидер Владимир Путин срео се у Санкт Петербургу са шефовима светских информативних агенција и рекао им да не види симптоме хладног рада између Русије и Запада. Истовремено је изразио наду да новог хладног рата неће и бити.

„Не бих ни да размишљам о почетку новог хладног рата. За њега нико није заинтересован и надам се заиста да га неће ни бити“, додао је Путин.

Он је у наставку указао да између САД и Русије постоји веома много инструмената за контакте и сарадњу, али је притом упозорио: „Желим да будем потпуно отворен: ти инструменти су добри само онда када се реално примењују. Постоје, поред осталог, и заједнички форуми који не треба да служе да на њима пијемо чај или кафу, већ да трагамо за решењима и компромисима”.

Као што се и могло очекивати, босови светских агенција су замолили руског председника да прокоментарише инцидент који је направио у канадском граду Халифаксу британски наследни принц Чарлс када је - одговарајући на питање једне жене која је преживела Холокауст - упоредио његову политику према Украјини са потезима Адолфа Хитлера.

Нисам прилику да чујем шта је тачно рекао. Али, ако је било тако, то је, наравно, неприхватљиво. Мислим да сада то и он сам схвата. Јер, нагласио је Путин, он је васпитан човек. Познајем се и са њим и са члановима британске краљевске породице. А то није било краљевско држање. Међутим, последњих година сам на много шта навикао и у свом послу се не руководим тиме шта је ко о мени рекао него - као што сам јуче подвукао - интересима Русије.

Путин је истовремено открио да је спреман да се у јуну у Нормандији - приликом обележавања годишњице савезничког искрцавања у Другом светском рату - сретне и разговора са било којим од западних лидера. Притом је ипак подвукао: да нема намеру да ни од кога да бежи.

„Ако се ништа не промени у позицији домаћина прославе, француског председника Оланда, ја ћу, разуме се, допутовати у Нормандију. Ни од кога се, понављам, нећу склањати, разговараћу са свима, укључујући и премијера Канаде”.

У овом контексту, Путин је нагласио да га чуди критика на рачун Русије која долази из других земаља. Притом је апострофирао Канаду и рекао:

„Где је Канада, а где су Украјина и Русија? Разумем да се може полазити од разлога општепланетарног карактера, али сматрам да су и Сједињене Државе и Канада предалеко од Украјине и да ни једна ни друга у Украјини немају такве националне интересе какве има Русија”.

. Говорећи о Украјини, шеф руске државе је проценио да председник Украјине, који буде изабран 25. маја, може бити „прелазна фигура”.

„Након тих избора у Украјини би требало да буде донет нови устав. А ако заиста буде тако - онда председник који сада буде изабран заиста може бити прелазна фигура. А може, обрнуто сконцентрисати у својим рукама максимум овлашћења. И један и други сценариј повезан је са заоштравањем политичке борбе унутар те земље”.

Путин је поновио званични став Москве: да је у Украјини требало прво одржати референдум и променити устав, а тек потом организовати изборе.

Посебно је нагласио: „Русија ће се с уважавањем односити према сваком избору украјинског народа”.

Руски лидер је поручио онима на Западу који су испровоцирали државни преврат у Украјини да су морали да пажљивије процене последице својих потеза. Додао је да је Москва већ дала „адекватан одговор” на сценарије са применом силе. Истакао је да се нада да ће оно што се досад издогађало у Украјини бити добра опомена да се више не понавља ништа слично другде у свету.

„Сматрам да су санкције Запада против Русије апсолутно контрапродуктивне, а и да су неутемељене и да иза њих стоји жеља да се Русији наметне такав развој међународних односа који није у складу ни са међународним правом ни са узајамним интересима. У сваком случају, развој који не одговара интересима Русије”.

Неки догађаји у Украјини претња су - подвукао је Путин - интересима Русије, пре свега у сфери безбедности. Притом није крио да има у виду пре свега могућност уласка Украјине у NATO и закључио:

„За уласком Украјине у алијансу уследило би размештање борбених ударних система на украјинској територији, укључујући и Крим. Да се то догодило - Русија би се суочила са озбиљним геополитичким последицама и била би истиснута из прицрноморске зоне . А Русија се за своје легитимно право присуства у тој зони борила више векова”.

„Позиција Русије поводом Украјине је правична и људи у Европи то виде. Кад би сада у Европи било организовано анкетирање грађана - уопште нисам сигуран да би грађани европских земаља поводом Русије и Украјине подржали позиције својих државних руководстава. Имам све разлоге да сматрам да наша позиција има веома много присталица. На крају крајева, народ је извор власти”.

Нагласивши да Русија нема намеру да поводом Украјине опслужује туђе политичке интересе, Путин је подвукао да се више никада неће поновити ситуација да са Русијом покушавају да разговарају са позиција логике силе.

„Против тога сам да поједине земље тумаче норме међународног права како њима одговара. Идеја да се изолује тако велика земља као што је Русија нема само ефемерни карактер. Тако нешто је напросто - немогуће!”

Путин је одбацио тврдње са Запада да Русија има намеру да обнови СССР, назвавши их „елементом информационог рата”.

           http://fakti.org/rossiya/putiniana/putin-nikada-vise-niko-nece-sa-rusijom-razgovarati-sa-pozicija-sile