Већ годинама берлински дан почињем спремањем прве јутарње кафе и при томе слушам вести са “Инфо-радио”. Од средине маја ове, 2014. године, немачка станица међу осталима говори о “поплавама на Балкану”. А затим се каже да “власти покушавају”…

Шта нам то говори? Немачка штампа и њихова политичка елита толике мрзе Србе, да чак нису у стању ни у оваквим тренуцима да покажу макар мало људскости, те да јасно и гласно изговоре име земље, коју је задесила велика несрећа. Уместо тога, они причају о “Балкану” и “властима”. Тек после десетак дана поплава, немачке телевизијске и радио станице обавестиле су своју јавност, да је реч о „великим природним непогодама у Хрватској, Босни и Србији“.

Из Србије сам од неколико мојих пријатеља примио меилом обавештење, да су нам “као и увек, први стигли у помоћ Руси”. Ово је прећутала не само немачка штампа, већ и прозападна влада Србије. Тако, на испраћају руских спасиоца са београдског аеродрома, како сам обавештен, није стигао ниједан министар из владе Србије. Вероватно да се не замере „нашим пријатељима“ у Вашингтону и Бриселу.

Истовремено, америчка, британска и немачке владе не само да су послала више него скромну, симболичну помоћ, већ отворено прете Србији да још није испунила многе услове које је пред њу поставио Брисел и Вашингтон. 

Са друге стране, влада Србије на челу са председником прича о „стратешком партнерству између Немачке и Србије“. И овај мали пример показује, да службени Берлин види ствар сасвим другачије, односно да Немачка третира Србију само као неку врсту колоније, коју свако може некажњено да понизује. А то право су им дали и сами највиши представници Србије, који последњих десетак година не показују нити мало самопоштовања према самим себи и земљи коју представљају у свету.