Мало је странаца који су и у најтежим тренуцима у историји српског народа остали уз њега. Самсон Чернов, ратни фотограф и сниматељ руског порекла, један је од њих. Ово је прича о њему и његовој најпознатијој ратној фотографији.

Самсон Ченов је имао само 25 година када је као дописник руских новина стигао у Србију да „покрива" Први балкански рат. Адреналин, рад на терену и стална опасност, али и храброст и дух народа мора да су се много допали младом фотографу јер је и после рата решио да остане у Србији.

Ту је и дочекао 1914. и почетак до тада незапамћеног страдања – Велики рат.

Након избијања Првог светског рата, Чернов је са Французом Анријем Барбисом добио аутомобил и возача, како би што лакше обављао своја задужења. Тако је и снимао злочине аустроугарских јединица у Мачви и Посавини.

Ипак, у септембру 1914. врховна команда српске војске прикључила га је филмској екипи Ђоке М. Богдановића која је била задужена да овековечи дешавања на фронту на Сави. Тако су и настале чувене фотографије разореног Шапца, преласка српске војске преко Саве, окупаторског уништавања Београда... као и славна фотографија Драгутина Матића „Извиђача" који негде на Дрини, пре повлачења српске војске преко Албаније, помно прати непријатељска кретања.

А најгоре је тек долазило...

Чернов није напустио Србију ни када је крах постао извесан. Са војском, државним врхом и добрим делом становништва, делећи несрећу и општу немаштину, прешао је преко Албаније својим објективом вечно овековечивши страдање и патњу избеглица из Србије.

Са колекцијом својих фотографија, Чернов по доласку на Крф путује у Лондон како би свет упознао са незапамћеном несрећном Србије, а по повратку тражи да буде крштен и прими православну веру (био је Јеврејин).

Још једна легендарна фотографија: Краљ Петар на бојишту, код Даросаве 1914. године

Самсон Чернов је крштен на Крфу 1916. године када је добио име српског регента Александра Карађорђевића.

Након револуције у Русији 1917. године више није могао да се врати у домовину, па је одлучио да узме француско држављанство.

Чернов је неуморно радио како би свет признао страдања Србије и послао помоћ. У марту 1918. отпутовао је у Њујорк и организовао изложбу фотографија. Током читавог боравка у Америци носио је униформу капетана српске војске.

А онда је дошао и тај дуго сањани тренутак слободе... Србија је победила, а војска се победоносно вратила у домовину. Иронично, Самсона Чернова тада је задесила слична судбина као и Арчибалда Рајса... заборав.

Дневно