Већина Американаца није ни свесна да се на доларској новчаници, са наличја, налази масонски символ и да је Џорџ Вашингтон, "отац земље", био масон. Шта је масонерија? Већина људи знају нејасан (и не баш тачан) одговор. То је, у ствари тајно удружење у свету, које броји скоро шест милиона чланова, међу којима су многи истакнути људи из света бизниса, политике и уметности.

До недавно, нисам никада познавао масона. У првих шест година моје свештеничке службе никада нисам срео православног Хришћанина који је масон, нити сам исповедао неког ко је то био. Очигледно да слободно зидарство није било привлачно за просечног америчког преобраћеника у Православље, који види масонску ложу као луцкасту гомилу људи који верују у "хокуспокус" и "абрахадабра". Моје познавање је било чисто академско. Међутим, моје знање је престало да буде само "књишко". Да појасним.

Једног дана примио сам позив од постаријег Грка који је желео да се припоји нашој парохији. Уговорили смо време за разговор. Мада сам запазио да је носио необичан прстен нисам приметио амблем док он онако узгред није поменуо да је био члан "Плаве ложе". Када сам га питао шта је то, рекао је, "То је локална масонска ложа". "Деметриос", одговорио сам, "не могу вас причешћивати ако сте масон, нити можете учествовати у другим Светим Тајнама." "Зашто не?" упитао је. "Зато што је слободно зидарство противно Хришћанству и Грчка и Руска Црква осудила су га у овом веку." "То је смешно," рекао је, "јер ја познајем многе православне који су са мном у ложи, чак и једног владику!"

Убрзо после овог сусрета са Деметриосом (одбио је да се одрекне масонства, говорећи да ја једноставно то не схватам), имао сам још један сусрет са масоном. Тада сам одлучио да убудуће питам сваког новог парохијана да ли има везе са масонима (или неким њиховим организацијама "Old Fellows, Shriners, DeMolay, Job`s daughters, Rainbow Girls у складу са одлуком коју је донео савет епископа Руске Заграничне Православне Цркве из 1932. и који је још увек на снази:

"Свети сабор пепоручује свештенику да испита сваку особу која приступа исповести да ли је та особа члан масонске организације и да ли усваја њене доктрине. Ако се испостави да је особа члан... објаснити јој да је учешће у овим организацијама у супротности са звањем Хришћанина, са бивањем чланом Цркве Христове. Да мора донети чврсту одлуку да раскине са масонима и њиховим доктринама; и ако то не учини не дозволити јој приступ Светој Тајни Причешћа; и ако одбије да се покаје, искључити је из Свете Цркве".

Јаке речи за нас који гледамо масоне кроз "Shriners" болнице за децу, али не јаке као званична изјава Грчке Цркве 1933., годину дана након што су руски епископи проговорили: "Масонерија... сачињава митолошки систем који нас подсећа на древне незнабожачке мистеријске религије и култове из којих потиче и њихов је наставак и обнова. Ово не признају само истакнути учитељи у ложама, већ то изјављују са поносом, потврђујући дословце. Масонерија је једини остатак древних мистерија и може се назвати њиховим чуваром. Масонске ложе нису ништа друго до пећине и тама индијских прашума и незнане дубине пирамида и крипте огромних храмова Изиде", итд.

Тако грчке владике закључују:

"Слободно зидарство је мистеријска религија сасвим различита, одвојена и туђа Хришћанској вери."

Сличну изјаву против масона дала је Римокатоличка црква (1738. и опет 1892.). Слично, неке протестантске групе као, на пример, лутеранска црква учи да је масонерија нехришћански култ. И чак и теолошки либерална црква Енглеске, после истраживања масонерије, недавно је дала препоруку да англиканци не узму учешћа у томе. Али, упркос званичне цензуре, многи Хришћани, укључујући оне који припадају различитим православним јурисдикцијама, не виде супротност између њихове оданости Ложи и својој Вери. Већина од ових људи сложило би се са поглаварем шведске цркве Свеном Линдегардом - где су шест од тринаест бискупа масони, који је на критику да је чланство у масонској ложи неспојиво са хришћанским уверењима одговорио: "То не заслужује коментар... То је апсурдно." Због чега се Православна Црква тако изричито супротставља?

Већина масона, свакако они који прокламују да су Хришћани, тврдило би да масонерија није религија већ само братска организација. Историјски, слободни зидари су поникли из средњовековног зидарског еснафа.Када се еснафски систем распао, жеља за очувањем одабране групе која се међусобно подржава подстакла је четири члана ложе у Лондону да се повежу, и 1717. прва Велика Ложа је оформљена. За разлику од средњовековних еснафа, Ложа је од свог почетка била сачињена од "спекулативних масона" који нису имали никакве везе са обрадом камена, али који су увели у своје удружење многе термине и симболе из каменорезачког заната. Ово је чињенична историја Ложе, мада масонски извори тврде да ово удружење води порекло још од цара Соломона и градње храма у Јерусалиму, и протеже се уназад до "саме колевке људске расе". Ложа тврди да прихвата људе свих вера и да их води путем моралне савршености до "Слободе, Једнакости и Братства" (мото Француске револуције).

Постоје, међутим, извесни масонски ауторитети који отворено признају да сврха удружења није чисто братска. Алберт Пајк, у свом исцрпном језгровитом делу "Морал и догма" (Масонски извор, 1871.), пише: "Свака масонска ложа је храм религије и њено учење је религијско упутство" (стр. 213). Да би се био члан Ложе потребно је веровати у Врховно Биће (које се ословљава као Велики Архитекта Универзума) и бесмртност душе. Сваки састанак почиње молитвом упућеној овом Врховном Бићу. Хришћане уверавају да се они могу молити свом Богу, мада је забрањена расправа о личним религиозним уверењима, као и било какво помињање Исуса Христа (тобоже из разлога што масони настоје да не повреде било чија лична религиозна уверења).

Чак и после површног упознавања са масонским учењем, да се схватити како непромишљен Хришћанин може бити обманут да поверује да није погрешно бити масон. Ову обману подупире јака паралела између масонских догми и Хришћанства из кога су масони преузели многе базичне концепте - узимајући неке директно, могло би се рећи намерно, из Светог Писма. "Велика заповест масона је ова: Нову заповест вам дајем: да волите једни друге" (Пајк, 18). Често се наводи Св. Павле: "Зар не знате да сте храм Божији и да у вама обитава Дух Божији?" У "хришћанским" ложама, Света Књига (која заједно са квадратом и компасом сачињава незаменљиви "намештај" ложе) је Библија. Масони се чак "са поштовањем поткрепљују учењем Оног Ко је умро на Крсту". 

Супарничка религија

Чак и летимично сагледавање (проучавање) масонске доктрине јасно показује да "Велики Архитекта" масона свакако није Хришћански Бог, нити Соломонов Јехова. Пајк ово појашњава када пише да записи Старог Завета о Богу само одражавају "популарне појмове о Божанству... али такве нису биле идеје неколицине интелектуалаца и просвећених међу Јеврејима. Извесно је да су поседовали знање истинске природе и својстава Божијих, као што га је иста поседовала врста људи међу другим народима: Зороастер, Конфучије, Сократ, Платон.

Али њихове доктрине по овом питању биле су езотеричне; нису их преносили широким масама, већ само неколицини изабраних... упућенима. Комуникација овог знања и других тајни... наставља се, под другим именима, а сада под именом масонерије...

"Врховни, Самопостојећи, Вечни, Свемудри, Свемоћни, Бескрајно Добри, Сажаљиви, Благ и Милостиви Творац и Сведржитељ био је исти, па ма којим именом назван, мудрацима и просветљеним људима свих народа" (стр. 207,208).

Ово учење било се прецизно одразило у непријатном разговору који је Деметриос водио са једним од мојих парохијана. Када сам сазнао да је масон, значење разговора је одједном постало јасно. "Грци не би рекли да је Аллах Бог," рекао је, "само зато што не знају реч Аллах; они само знају грчку реч за Бог, "Тхеос" али обе речи су исте." Када је био упитан за грчке православне мученике који су умрли само зато што су одбили да изговоре та два самогласника, Аллах, он је ћутао. То је дакле кисело воће масонске "теологије", екуменизам тако "дубокоуман" да би Богом прослављене Исповеднике Вере сврстао у неуке глупаке.

Заиста, масони подједнако поштују Мојсија, Зороастра, Исуса Христа и друге, јер њихова најдубља истина је екуменизам: "Универзалност је њихова хвала... на њиховом језику грађани сваке нације могу разговарати; пред његовим олтарима људи свих религија могу се поклонити; њихова уверења важе за следбенике сваке вере... Хришћани, Јевреји, муслимани, браманисти, следбеници Конфучија и Зороастра, могу се окупити као браћа и ујединити у молитви... "Као што су грчке владике рекле 1933: "Масони теже да обухвате читаво човечанство постепено и... обећавају морално савршенство и познавање истине... уздижући себе на позицију некакве надрелигије, гледајући на све религије (не изузимајући ни Хришћшанство) као на инфериорне". Ова философија је идентична са модерним екуменизмом, и управо ова идеја је анатемисана од стране традиционалних православних јурисдикција као место сабирања свих јереси, свих заблуда и идолатрије. "Стога", изјављују грчки епископи:

"Сви који су постали укључени у иницијације масонских мистерија морају од овог тренутка прекинути све везе са масонским ложама и активностима, будући сигурни да тако са извесношћу обнављају своју повезаност са нашим једним Господом и Спаситељем које су ослабиле због незнања и погрешног осећања вредности... јер је једино Хришћанство религија која учи апсолутну истину и испуњава религиозне и моралне потребе човека... Не смемо отпасти од благодати Христове постајући учесници других мистерија. Није законито припадати у исто време Христу и трагати за искупљењем и моралним савршенством изван Њега."

Масонерија обећава свим својим верним члановима спасење и место у "Великој небеској Ложи" без потребе за Христовом искупљујућом Жртвом на Крсту; обећава морално савршенство без потребе за покајањем; тврди да ће увести човека у спознање Бога и истина кроз разоткривање мистерије, не кроз Христа који је рекао: "Ја сам Пут, Истина и Живот; ниједан човек не може доћи Оцу, осим кроз Мене" (Јован 14:6). Саме ове чињенице требало би да узбуне Хришћанина и укажу му да његово учешће у Ложи није ништа мање од духовне прељубе. Јер наш Бог је "љубоморни" Бог, и опоменути смо: "Не вуците у туђему јарму невјернике; јер шта има правда с безакоњем? или какву заједницу има видјело с тамом? Како ли се слаже Христос с Велијаром? Или какав дијел има вјерни с невјерником?"

Чак и да није паганске, синкретистичке природе масонских учења, верски обреди ложе су нешто у чему је свесном, обавештеном православном Хришћанину немогуће да учествује. Православље значи не само "право веровање", већ и "право (исправно) слављење Бога".

Стога, пошто су исправно веровање и исправно слављење Бога практично истоветни у Православљу, никада није допустиво за православног Хришћанина да учествује у неправославним религиозним обредима (и "масонерија је богослужење" - Пајк, 219). Када православни Хришћани приђу масонској ложи (или учествују у молитвама и обредима других религија) они до крајности компромитују чистоту свог сведочанства, и теолошки и литургијски. Они издају Веру као што је Јуда издао Христа. Они постављају Православље на исти ниво као неправославне вере, нехришћанске покрете, и чак древне паганске мистеријске религије које је Христос дошао да порази и уништи, а не да их уздигне на ниво Истине! Обратимо пажњу: масони хоће "синкретичког" Бога:

Према масонима, Истинити Бог "наново откривен" је ЈахБулОн. "Јах је скраћеница Хебрејски назив Бога Јахве или Јехова; "Бул" или "Бал" је асиријско божанство Ваал; "Он" је египатски Бог сунца.

(из Л. Џејмс Ронгштат, Како реаговати на... Ложу; Конкордиа издавачка кућа, 1977).

Овде немамо простора да истражујемо до детаља доктрине и обреде масона или протекционаштво које масони упражњавају једни према другима, елитизам, мрачне заклетве тајности, обману која се упражњава према члановима, итд. Али ми се надамо да ће ово кратко објашњење послужити да отвори очи онима који су били заведени спољном доброћудношћу масона и да помогне другима да не упадну у њихове замке. Слободно зидарство је очигледно мајка модерног екуменизма, и без сумње најистанчанија и најопаснија јерес нашег доба. Ако хоћемо да останемо верни Христу, морамо бити будни и "испитивати духове да ли су од Бога, јер многи су лажни пророци изишли у свет" (И Јован 4:1). Како ћемо ово да чинимо?

А знамо да Син Божји дође, и дао нам је разум да познамо Бога истинитога, и да будемо у истинитоме Сину Његовом Исусу Христу. Ово је истинити Бог и живот вјечни. Амин.(1. Јован 5:20)

са енглеског: Слободанка Зарић

Владимир Димитријевић, Од сајентологије до сатанизма, Православље и секте, књига IV