И сабраће се пред њим сви народи,

и разлучиће их једне од других

као пастир што разлучује овце од јаради

(Матеј 25,32)

Шта имам у виду? Ја имам у виду не тако велики али веома карактеристичан случај. Ових дана је албанска певаљка Ера Истрефи снимила спот за песму «Е dehun», у коме полугола игра у православном храму у Приштини.

Спот је снимљен у маниру западне поп-музике која се одавно опростила са здравим смислом и са макар сићушним траговима морала. Ова представница муслиманске заједнице у споту цупка голих груди, а на унихопкама су насликани лобања и кост. Све по заветима пророка Мухамеда. Слично се понаша и њена пратећа група на чијим се мајицама истичу натписи на енглеском “Не устручавај се”.

Не могу да кажем да је мени као православцу свеједно шта се догађа са религиозним моралом косовског друштва. Људи су свуда људи и уколико се у њих уселе демони, могу само да их жалим. На крају крајева, косовари су изабрали себи живот по западним стандардима и само остаје да чекамо кад ће се у Приштини појавити први проповедници са нетрадиционалном сексуалном орјентацијом.

Али изругивање над храмом Христа Спаса од стране групе естрадних мајмуна, не може да не изазове код мене гњев, зато што су извођачи у овај акт уградили свакојаки смисао.

Код Светих Отаца Православља постоји израз “Мрзост опустошења”. То значи не само рушење и разарање храма, него и пустош у душама оних који то чине. Мала естрадна поп вриштаљка са својим бендом изненада је безобразно демонстрирала мрзост опустошења у душама оних косовара који су изабрали као своју девизу – непријатељство према српском Православљу. Она је најавила то што треба да остваре косовске власти – да сруше храм Христа Спаса и на његовом месту изграде “музеј страдања косовског народа”. Oчигледно, они сматрају да осим Албанаца на Косову нико није страдао и да то мора бити приказано у монументалној уметности.

Изругивање са туђом вером не може бити својствено верујућем човеку. То могу чинити само они у чијој души царује мрзост опустошења. И та мрзост се неочекивано пројављује и у другим ситуацијама. Цео свет је изразио саосећање са Србијом поводом катастрофалних поплава. Али из Приштине није стигло ништа. У душама њених владара који брину о западним вредностима, није дошло до буђења људске осећајности.

За њих је важније нешто друго. Руководиоци Косова се осећају као авангарда у непријатељским нападима на православну Србију. Они знају то о чему не жели да мисли српска елита – одмах иза ступања у ЕУ и НАТО у Србији ће неизбежно наступити мрзост опустошења. Зато што је у ту заједницу увлаче силе које су у својој тежњи да успоставе контролу над целим човечанством већ заслужиле улогу јаради, која су одбачена од Оца Небескога. И већ тада ће се у српским храмовима појавити њихове “Пуси рајот”, а по улицама ће кренути параде наказа нетрадиционалне орјентације, поносних на своју полну изопаченост.

 Извор: „Фонд стратешке културе“