Савремена ситуација неумитно ће довести до Трећег светског рата. Тако сматра Жан-Мишел Верноше, велики француски писац, политиколог и радијски новинар, стручњак за теорију завера и експерт за Блиски Исток и Русију.

На годишњицу почетка Првог светско рата он даје оцену оним искушењима која, са његове тачке гледишта, предстоје Европи.

Потпуно исправно сматрате да су се на европском хоризонту нагомилали црни облаци. Реч је о Сирији, Ираку, и можда Либану. Истовремено већина аналитичара можда и види пролбем, али сматрају да је од њих он врло далеко — то је негде тамо у Азији, у региону Источног Кинеског мора. За њих је најстрашнији догађај јачање војне моћи Кине и јачање економског потенцијала ове земље, као и одређена политичка напетост у Јапану… Исти аналитичари из неког разлога сматрају да по свом актуалном стању Јапан веома личи на Француску из 1914. године.

И тако је 1914. у Европи тон диктирала Велика империја под називом Велика Британија, која је већ тада ишла ка заласку. Данас су њено место заузеле САД, које чувају ранг велике војне силе.

Сматрам да је опасност на Истоку реална и објашњава се започетом борбом за акваторијум Тихог океана. Ми смо већ прерасли епоху када су се водиле борбе за Средоземље. Сада је на дневном реду највећи океан света. А даље ће бити речи о тоталној хегемонији, коју су САД смислиле још 1945. године. Ка светској владавини! – тако се зове књига правог пророка, бившег троцкисте и неоконзервативца. Звао се Џејмс Бернан. Ако говоримо о времену које нам је ближе, лако се може замислити паралела између нихилиста тих година, врсте анархиста, који су се залагали за уништење сваке социјалне хијерархије и припремали октобарску револуцију 1917. године, и савремених фанатика џихада, који се баве истим тим, претећи данас европском безбедности. Ове армје салафита добијају подршку, подстиај, снабдевање и савете од САД. Све то је започело још 1979. године, још пре увођења совјетских трупа у Авганистан. А данас су се САД суочиле са реверсом: ко посеје ветар, жање буру! Зато ми се чини да се на Истоку Европе спрема рат. Постоји низ предзнака.

У Украјини су фанатици — то су прави ултраши! Али сви они имају радиоуправљач у САД, при томе дугмад притиска Ција! Када посматраш ову ситуацију из Француске, примећујеш, налазећи се на извесној дистанци, како руски председник тежи да избегне вештачке препреке које му се обилно постављају. Ми смо истакли да је Дума повукла право интервенције у случају оштећена интереса руске мањине. То је политички гест! Али само чини ми се да ће овај уступак постати први у ланцу бескрајних уступака!

Сада руског председника моле да повуче трупе од границе, али ако он то уради, тиме ће се окончати руски суверенитет! 1919. година била је година Версајског мира, али не завршетка Првог светског рата. Али већ 1919. године под утицајем франкомасонског председника Вилсона над принципом непоколебљивости грнаица превладао је принцип права националних мањина на самоопредељење! Тако је промењено међународно право!

Оба принцпа ће постојати. Али принцип права националних мањина на самоопредељење, како је формулисао генерал Де Гол- све више ће се утврђивати као норма међународног живота… Тако се Крим недвосмислено и једногласно изјаснио за независност, а затим за припајање Русији. Овај правни законски процес није признао председник Порошенко који се ипак одлучио на неке уступке.

Наредба у прекиду ватре на неколико дана у ствари није поштована. Тамо се воде жестоке борбе уз страшно ћутање западних медија. Ми ништа не знамо о томе шта се дешава данас на Југостоку Украјине. Наша штампа је изгледа заузета искључиво Светским купом у фудбалу! У свакком случају, по питању Крима наишао је тук на лук. Чак ако Порошенко и затражи повратак Крима, очигледно је да је припајање Крима бесповратно! Иначе ће господин Путин извршити политичко самоубиство, али он то неће учинити!

И тако се очигледан казус бели, пошто је часовник већ навијен! Све то може да се заврши само страшним оружаним конфликтом који ће се хтели то или не десити, пошто ће Русија бити увучена у догађаје у Донбасу у име заштите својих интереса у том делу Украјине. Све западне снаге ће гуркати Русију у леђа, али мени се чини да је ваша земља сатерана уза зид и да једноставно не може да одступи.

Између осталог, иступање Порошенка у Бриселу било је недвосмислено. Не желим да будем Касандра, али ближи нам се велики конфликт. Овај конфликт ће стићи до европских граница, тачније до Пољске. До размене балистичких ракета, наравно, нећемо доћи. Конфликт ће се водити класичним наоружањем. Али раскол ће се појавити између Запада и Истока, одбацивши Русију у велики Евроазијски блок који се сада кристалише. Врло жалосно за Европу, која ће изгубити своју шансу да постане права европска сила, којој тако теже сви прави европљани!

Мој темперамент ме наводи да будем песимиста, што је врста трезвеног погледа на ствари. Ако погледате шта се ради у Ираку, где је Пандорина кутија већ отворена! А Украјина, Ирак и Сирија формирају континуум ратова и конфликата! Сви ти конфликти су повезани. То је јединствени рат који Запад преживљава на својим границама!

Аутор: Александар Артамонов/ „Глас Русије“ / „Евроазија.инфо“