Патријарх српски није био на Косову и Метохији за Видовдан. Зашто?

Можда су овог Видовдана многима пажњу привукла нека друга дешавања на Косову и Метохији, али наша је била усмерена само на једно питање: где је патријарх? Политичари мало кога занимају, поготово тог дана. Не хајемо и да нико од њих не дође – али патријарх.

Србима на Косову и Метохији не треба Видовдан да би видели где су били, где су тренутно и где (не)ће бити у скоријој будућности. Све нам је јасно још одавно, али сваки Видовдан нам открије још нешто. У последњих неколико година баш се овај празник користи за слање порука, углавном нама који овде живимо.

Нећу у овом тексту помињати имена већ само функције појединих људи. Шта нам поручују о Видовдану председник, премијер, министри, потпредседници Владе Србије, патријарх, митрополит? Људи су пролазни, али посебну тежину носи оно што каже или уради неко ко ће се помињати да је у то време био председник, премијер, патријарх...

МИТРОПОЛИТ И АЛБАНЦИ

Тако нам је својим недоласком патријарх српски поручио да му је пречи Андрићград од колевке народа на чијем је челу, па је празник, који се због Косова обележава, дочекао у Вишеграду. Некако нам се чини да су сви политичари и уметници овог света тог дана могли бити у Вишеграду, али он је морао бити на Косову. Уместо њега дошао нам је митрополит црногорско-приморски и између осталог овако беседио на Газиместану:

„Има једна ствар коју заборављамо и ми Срби православни, али заборављају је и наша браћа Албанци, који су заједно са нама на овим косовским просторима. У Косовској битци нису само учествовали Срби већ сви они који су у то време припадали ондашњој држави и међу њима нема никакве сумње, а историјски се то потврђује, да је био један добар део Албанаца, предака данашњих Албанаца на Косову и Метохији који су се, заједно са великомучеником косовским Лазаром и са Милошом Обилићем, борили против тираније, бранећи своје домове. Отуда није ни чудо што има неких албанских историчара који кажу да је Милош Обилић био Албанац. Уопште није битно да ли је био Албанац или је био Србин, битно је да је он био Милош Обилић који је живот свој жртвовао против насиља и тираније...“.

Данима после Видовдана Срби са Косова и Метохије и даље препричавају ове митрополитове речи. Зашто? Ако митрополиту није битно ко и како пише историју мењања свести Србима, нама на Косову, Бога ми, јесте. Не смета нам што говоре како треба заједно живети са Албанцима, али зашто се изврћу ствари? Са Косова и Метохије су протерани Срби, а не Албанци. Ти исти Албанци неће Србе за своје комшије, још мање их сматрају браћом. Отимају им имовину, не желе очима да их виде. Како протераном Србину из Призрена, који је принуђен да живи у централној Србији, комшија и брат може бити Албанац који му је узурпирао кућу? Комшије можемо бити у правом смислу речи тек када се сви протерани врате на своја огњишта.

Нисам чула да неко јавно коментарише шта је то митрополит на Косову причао, с обзиром на то да се његове изјаве често развлаче по медијима. Да ли то значи да је он на Газиместану нама пренео праву поруку Српске православне цркве? Између осталог и то да нам не гине изучавање историје коју пишу албански историчари.

ПРИПАДА ЛИ КОСОВСКИ ЗАВЕТ СВИМ СРБИМА?

Пошто се бавим овим последњим Видовданом морам да кажем да нам је и председник скренуо посебну пажњу рекавши:

„Можда ја не разумем најбоље ваш однос према Косову и Метохији, вас који сте овде вековима. Можда већина грађана Србије не разуме ваш косовски мит, већина више нема прилику ни да овде дође...“.

Од када то косовски мит припада само Србима који живе у Покрајини? О каквом миту причамо када се Косовски бој догодио? Хоће ли за коју годину почети да нас убеђују како смо Косовску битку измислили ми, Срби са Косова и Метохије? Мислим, ако ти албански историчари дођу неким чудом и до таквог открића. Хоће ли млађе генерације да се питају шта нама дође то Косово када је све измишљено, и немој да ми Срби из Србије верујемо у то што причају ти Срби са Косова?

Страшне поруке смо чули овог Видовдана, у правом смислу те речи. И није то случајно, јер увод у све то траје већ годинама.

Протеклих година се уочи Видовдана помињао Крушевац као град у коме ће бити одржано централно обележавње Видовдана. Јесмо коментарисали и негодовали зашто се скреће пажња са Косова, али тешило нас је то што је патријарх био са нама. Прошле године су потпредседник Владе Србије и министар за Косово и Метохију за Видовдан били у Високим Дечанима. Србима са Косова и Метохије и окупљенима на Газиместану се то није допало јер јесу они били у Покрајини, али нису били на правом месту – али је опет патријарх био са народом. Зато се могло чути да су Видовдан 2013. године на Косову обележиле две Србије: она небеска, која је била на Газиместану, и она земаљска, која је била у Дечанима.

Све су то, међутим, биле увертире за овај последњи Видовдан, а он ће наставити да буде увод за оне који ће тек доћи. Ко зна шта нас догодине чека и шта ћемо ново чути? Можда да кнез Лазар није ни постојао или, не дај Боже, да није био Србин? Сада су се сви удружили да нам мозак испирају. Полако, смишљено, шаљу се поруке да се за Видовдан не мора бити баш на Косову и Метохији јер то је мит тамошњих Срба, и они славе неке јунаке који, ето, нису ни Срби. И ништа више није битно јер нас ће у овом веку примити у Европску унију.

На крају да кажем да нам је овај Видовдан био тежак. После њега је остао горак укус јер је патријарх српски имао важније обавезе од Косова, онаквог какво је данас. Само дан после Видовдана брујали су медији како је патријарх изјавио за Политику да је: „Стање на Косову и Метохији веома тешко, ма колико давали изјаве да се живот нормализовао, то је далеко од нормалног живота“.

Могли бисмо да га питамо: а како он зна какво је стање на Косову и Метохији? Али вреди ли њему и свима њима ишта говорити?

Постоји у народу веровање да се на Видовдан све види. И пре 625. година, уочи и за време Косовског боја, видело се ко је вера, а ко невера. У то се још увек верује, па нека смо и то, ми, Срби са Косова и Метохије, измислили.

http://www.standard.rs